Лк 5, 17-26

Лечити и исцељивати није исто. Господ није лечио људе, већ их је исцељивао. Он је та сама Сила која је исцељивала без подстицаја споља. Она је излазила из Њега. Исцељивао је пред строгим „мосадом“, комисијом свезналица и паметњаковића, фарисеја, учитеља закона, рабинима. Тражио је да склоне камене плоче којим су покривали куће као цреповима, те да овога болесника са носиљком пусте посред куће, пред Њега. Господ је исцељивао у Петровој кући у Капарнауму. Скоро да је већину која се окупила чинио „мосад“ – фарисејски и садукејски доушници. На истоку је лако отворити кровове, јер су куће грађене под узвисинама на које су куће биле наслоњене, па се са тих узвисина, као преко вањских степеница, лако могло ући у кућу. Целом призору много доприноси жустри, сав на иглама, Петар, кућевласник. Сви ти људи који су помагали ближњем укључујући и Петра исказали су добру намеру да помогну угроженом. Само су фарисеји били дух-душом узети, са дубоком неспособношћу за добро дело. Они су људи права. И видјевши вјеру рече му: Човјече, опраштају ти се гријеси твоју (Лк 5, 20). Познаваоци Торе и фарисеји се ужасне и оштро осудише Исцељитеља. „Мосад“ као установа „чистих“ се запитао ко је Овај који хули? Ко може опраштати грехове осим Бога јединога? Господ Христос исцељује, односно, ослобађа од грехова и зато подељује опроштај узетоме, сваком парализованом гресима. Све то при присмотром оних који су га вребали и пратили. Господ је у срцу узетога открио, па и немоћно кајање, те га је великодушним опроштајем исцелио од грехова. „Мосад“ јасно и разговетно из Господњих уста чује да Он Себи приписује божанску моћ и власт, силу Божију која исцељује. Грехове може опростити само Онај ког грех вређа, а то је само Бог. За нас је драгоцено искуство да нас Господ Исус непрестано исцељује од грехова наших. И почеше помишљати у себи књижевници (писмознанци) и фарисеји говорећи: Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? А разумијевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта помишљате у срцима својим? Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси твоји, или рећи: Устани и ходи (5, 21-22). И одмах устаде узети, те оде кући својој славећи Бога. Чудо је у Господњој исцелитељској моћи. А она је несумњиво божанска! Исцељени је ненадано постао здрав. Господ Исус је Син човјечији ког је прорекао и обећао пророк Данило. Њему је предана сва судијска власт и моћ, и Он је у овом чуду здравља појављује као божанско достојанство божанску силу. Син човечији ће исцелити и нас – своју Цркву, те и сваког крштеног-крштену у души и телу. Господ исцељује целог човека, односно, спасава га читавог и здравог. Док они који му се опиру, губе се и пропадају заувек, и то душом и телом. Таквих има и међу нама који смо у првим редовима.