Пустиња је идеална за сусрет са Богом, али и поприште одлучујуће борбе са Злим. Он предлаже Cпаситељу месијанство тријумфа и славе. Кроз четрдесет дана Господ Исус ништа није јео. Тело је тражило своје. Смутљивац је бирао час за напад када се Он налазио у изсвесној својој телесној слабости. Сатанска понуда, предлог Господу Христу да му се поклони и да ће му дати васцео свет. (Код Матеја се распоред кушања сматра тачнијим, јер је такав чуо од самог Учитеља!) И у овој дрскости Сатанаило је превршио. Те Господ закључује: „Иди од мене Сатано!“ Ово кушање у пустињи свети Оци тумаче као три похоте: похота телесна и похота очију, те и надменост живљења (1Јн 2,16). Да ли је чудесни пустињски Испосник заиста Син Божији? Предлог Подлаца да Господ претвори камење у хлеб, којим ће утажити глад није ништа рђаво и грешно, чак је добро са мером удовољити телесној потреби. Сатани је довољно да Господ Исус то учини на његов, нечастиви предлог. У речима старог Првоврага, Господ је осетио блесак ругања, али не одговара, већ прелази преко ироније и наводи речи Светог Писма да „човек не живи о самом хљебу него о свему што излази из уста Господњих“ (Пнз 8,3). Храна наше дух-душе Реч је Божија , односно Дух је изнад тела. Господ је одбио да се насити хлебом прибегавајући Оцу небеском. Потом Сатана речима псалмисте наговара Господа Христа да се баци са висине. Он смирено, као и први пут, одбија сатански предлог и учи да поуздање мора бити трезвеноумно, а не охоло, те и пуно обожавања према Богу.

Господ живи у сиромаштву и у политичком прогонству и угњатавању. Смирено подноси оштру опозицију Синедриона, учитеља Закона и јеврејских првака. „Узевши обличје слуге, постао је истоветан људима, и изгледом се нађе као човек“ (Фил 2,7). Неће да спаси свет задобијањем победа и прослава победа, него трпљењем. „Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти до крста“ (Фил 2,8). Међутим, Сатанаилове замке су предлози за частољубљем оних који чезну за моћи, за успехом и славом; за тријумфом.

У трећем ђаволском искушењу отвори се Господу свет и понуди му се власт над њим. Сатана обмањује да је свет њему предан, да му припада и да је слободан да га да коме хоће. Господ на његову одвратну понуду одлучно одговара говорећи да се има клањати и служити само Богу, при том не открива Злом ко је Он. „И када заврши ђаво сва кушања, отиде од њега за неко вријеме“ (Лк 4,13). Свети Оци мисле да је време крсног страдања управо погодно време – „ваш час и власт таме“ (Лк 22,53). Погодно време ће уследити у свакој људској предсмртној бори, агонији. За тај одлучујући људски окршај хришћани се целог живота спремају , е да би одбили сваку ђаволску обману.