Cephalea. Главобоља траје пуних 15 година са мањим или јачим интезитетом . Некима ће бити несхватљиво али се човек научи да живи са болом , међутим дошао је крај кад мој организам то није више у стању да поднесе . А знам да би доктори специјалисти то могли да упуте на клинику тамо где ми није место јер нису у стању и не умеју то да лече . У почетку су биле велике несанице , и уз мноштво лекова није давало позитивне резултате . Наравно устајао сам ошамућен несбособан за учење и било какву врсту комуникације . Тако да је дан пролазио са интезивним главобољама који ниједан медикамент није могао да смири . Осећам тежину у пределу цервикалне кичме дуж главе па све до чеоног дела . Горњи део скалпела скоро и да не осећам од те тежине . Као да ми је убризгана нека врста анестезије са продуженим деловањем . Некада се бол шири у пределу очију и већином дана ми изгледају крваве као да сам конзумирао наркотике . Понекад добијем и хиперемију која се шири дуж целих образа и унутар главе . Сви доктори са хиљаде клиника су се сложили само у једном да не знају шта је , а медицински налази сви могући у границама нормале . Покушавао сам и алтернативну медицину , хомеопатију , и недавно квантну медицину где докторка није могла да верује да ми није помогла . Пробао сам такође и са променом места и отисао далеко из Србије у топле крајеве , али нажалост ни то није дало резултате . Задњих годину спавам добро али без обзира спавао 5 или 8 сати глава је иста и дневне обавезе нисам у стању да испуњавам : да идем на посао , возим кола па некад и да комуницирам са људима. Често се себи дивим како сам и факултет успео да завршим . Од тежине у глави сметају ми некад и звукови и нарочито светлост . Заборавио сам ста значи бити здрав , живети без бола па и ово сто сада пишем можда има неких грешака јер сам јако ошамућен и неспособан и да пишем , нажалост ... Одговор: С обзиром на то да су лекари искључили све органске узроке болести, слободан сам да тврдим да се твоја главобоља јавља као симптом заборављеног, неурозе, па препоручујем психотерапију.

Молим те, предраги сине, да се удубиш у наше епске песме под насловом Наход Симеон са темом „нашег цара Едипа“. Прочитај пажљиво хеленску трагедију Цар Едип од Софоклеа. И Наход-Симеонова и Цар-Едипова судбина је постала једном од категорија модерне психоанализе.

Према пророчанству цару Лају је суђено да погине од руке властитог сина. Када је Лај родио сина, нареди да га пусте дубоко у шуму, а да не би умакнуо дивљим зверима, наредио је да му пребију глежњеве и вежу их ременом. По томе му је име Едип – „Отечених ногу“. Роб који је дечака однео у шуму сажалио се над Едипом и предао га странцима, пастиру и неком цару, зависно о легенди. Када је Едип одрастао, на путу за Делфе, да би први прошао кроз кланац, убије Лаја не знајући да му је он отац. Читај о томе код Софоклеа, али и у психолошкој литератури. Код Фројда се Едип извлачи из те ситуације уопштавајући је, док психологија говори о фиксацији либида за родитеље супротног спола, агресивној мржњи према родитељу истог спола, ког треба уништити да би се постигла зрелост. „Оженити се мајком“ значи претерану приврженост мајци. О том „греху према мајци“ говоре и наше врачевске молитве. Када на крају сазна да је убица свог оца и муж своје мајке, уместо да за инцест и убиство преузме одговорност, он мајку Јоксиму одбацује, а себе ослепљује. То очајање и одбијање да види, заслепљује, замагљује му поглед у себе. Грех према мајци и оцу је потиснуо, уместо да га ја покајао, сублимовао. Панично гризодушје се на жалост није претворило у спасоносно хришћанско или бар терапијско кајање. Испразна заслепљеност Едипова је потпуна. Самоуништењем се светлост гаси и дух умире.

Психологија иако још није постала наука, може много помоћи, и није у супротности са вером и код верујућих психотерапеута. Препоручујем психотерапеуте православне и римокатоличке вере.

Твоје муке кроз које пролазиш нису од урока или врачања, већ од твоје и ваше породичне заплетености и замрежености у неурозу. Препоручујем да боље осветлите кућу, да изместите у подрум слике које сте покачили по зидовима и да уместо њих набавите највеће формате иконе Господа нашег Исус христа, Свесвете Богородице и заштитника ваше куће Светог Јована Крститеља и Претечу.Најпре прихвати се размрежавања твоје главобоље, јер она ти је само знак да погрешно живиш у мамином стомаку. Твој отац је гурнут у потпуну позадину ваше породичне сцене, док је мајка претерано ревносто моћна. Ти између њих се браниш главобољом од живота. Постардао си од себе и од својих а не од урокљиве комшинице. Тврдим и сведочим да није вештица. Српкиње су прошавши кроз комунизам постале доминантне, владатељке душе својих синова особито, те су тако опасне за све мушко у нашем роду.

С обзиром на то да си ти пострадао од себе самог, да себи ниси опростио, да пупковина са мајком није пресечена и да молитва није донела никакав бољитак, закључујем да је твоја даноноћна главобоља психогеног порекла, а да није набац, урок, зао поглед, већ неразмрежена и распетљана Едипова ситуација, или Наход - Симеоново стање. Младић у твојим годинама (27), са завршеним факултетом у иностранству, је већ то питање привржености мајци морао да разреши у корист љубави према мајци и женидбом.

Хагиотерапија за тебе је:

1) Често исповдање 2) Читање псалама 3) Читање популарне или стручне литературе о свеопштем скупу, збиру гризодушја и затворености у мамин стомак.