Мт 13, 3-9

Истинска праведност у Новом завету израста у горостасну светост, то јест у беседу на гори, те и упутства, проглас , апостолима (Мт 10, 1-8). У овом Матејевом еванђељу изложена су седам Господњих поређења о Царству Божијем. Она су побуда у оделотворавању, мисли водиље. Овде је Царство Божије описано и одоздо и одозго, као његово пројављивање на земљи. Еванђељска поређења су једноставна и свима разумљива, а опет духовно богата да у и њима најобразовнији, најинтелектуалнији, ум изнова може наћи и налазити, смирено и марљиво, увек изнова нова откровења. Ова беседа је изговорена јавно пред мноштвом народа тако да је Господ ступио на чамац и из њега је говорио. Тиме што нам говори са друге обале као близак, овде, и недогледан, тамо. Господње речи су верујућем народу душекорисан проглас, а неверујућима лепа књижевност. То сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње (Јов 1, 21). И ми поистовећујемо Мајку Земљу са мајчином утробом. Знак је плодности, обнове новог живота. Она доноси на свет сва бића, храни их, а потом прихвата од њих плодоносну клицу (Есхил, Хоефоре, 127-128). У светом просвећењу се такође види „сејање“ урањањем у воду при крштењу, те и у „рашћењу“ израњањем. Умрети греху и родити се у Христу. Умрети и воскреснути у Христу. Овај Господњи проглас о сејачу, или тачније о семену и тлу на које оно пада, наглашава управо тло, јер и најздравије семе без одговарајуће земље не доноси рода. У Светој земљи, у Палестини, сејало се два пута годишње и то тако што се баци семе пре орања. Орало се тек после сетве. Тако је и орање загртало семе у плиткој и оскудној земљи. Овај начин сејања је бољи, јер се у земљи сачува и семе и влага у кршевитом тлу. Из Господњег поређења се види да једно семење падне на утабане путељке, на њих слете птице и позобају га тек што се сејач мало удаљио. Света земља је каменита и слична нашем Приморју. Ако, пак, семење падне на танки слој земље , и ако га орач загрне, проклијаће и од жаропека ће брзо усахнути и осушити. Уз камење и драча и трње гуше ницање семења. Добро семе ниче и у трњу, али тешко напредује и не бокори се у грмље. Драча и трње пригушујући рашћење влати и чине да закржљави, а и остане без рода. Род доноси само оно семе које падне на добру земљу, а оно семење које падне на лошију, доноси и лошије плодове. Жетва показује у какву се земљу сејало. Семе речи Божије јасно јер протумачио сам Господ. Устројство Царства Божијег иште да се реч Божија проповеда што више, па чак и када се види и зна да свака реч неће донети рода. Добићемо и другу проповедничку прилику да исправимо прву. Сејач сипа семе не само једном годишње, већ непрестано, све док се сетва не обави успешно, што се види по приносима. То непрестано сејање прати како душе и дух-душе, примају реч Божију. Проповедник који сеје шупље, празне и побожне речи које не казују ништа, лош је и боље је да ћути. Проповедник надахнут Духом Светим, онај је из чије проповеди запамтите за цео живот бар једну реченицу. Таквог је Бог одабрао и послао као правог проповедника. Он наступа самосвојно, јер га је Бог одабрао и надарио (Ам 3, 2). Бог му је дао дар, па остаје питање да ли ће му се даровити одазвати. Божја се сила дотакла његових руку и његових устију и сам ће га Дух Свети научити шта ће написати, односно изговорити. Савремени проповедник код нас би требало да пропути пут свенародном покајању и пут духовне обнове. Да, зацело благовести светост Божију.