Јн 4, 5 – 12

Изабрани народ Божији је још од Мојсија тражио: „Дај нам воде да пијемо“ (Изл 17, 2), пуцамо од жеђи, љутили су се Јевреји на њега у пустињи. По Божијем наређењу, Мојсије је ударио у стену и из ње је потекла бујица воде. „Стијена бјеше Христос“ (Кор 10, 4) – икона Спаситеља који ће бивати Врело духовне воде, „живе воде“, воде богословља, те да народ Божији не ожедни никада (Јн 4, 14). Ово богословље је приказано у свој својој иконичној датости. Зачуђена, ова жена, полунезнабошкиња и полупаганка да један Јеврејин разговара са њом, помислила је да јој се он руга. Господ се представља као Дар Божији и нуди јој да само заиште воду живу, обећавајући да ће јој дати да пије, е да не би ожеднела никада. Том водом коју Он даје отискује се у живот вечни. Ко је прими поседоваће вечни живот. То и јесте благодат која се даје само онима који верују. Господ Христос је тај неизцрпни Извор благодати. Благо онима који достојно приступају, пију и црпе. Достојно пију ту живо и животворену воду само они који правилно верују. Господ разговара са Самарјанком да би је привео вери, па је она облагодаћена почела и сама да благовести долазак Спаситеља. Предуслов Крштења јесте вера. Може се крстити само онај који верује. Само крштење урања човека у живу воду која је истекла из прободеног подребарја Христовог. Та вода пере од греха, напаја Духом, оживљава и оживотворава. Само то срце које верује постаје управо „извором воде живе“ која тече у живот вечни. Оно се може надати вечно заједништву са Богом. „А нада не постиђује, јер се љубав Божија излива у срца наша Духом Светим који је дат нама“ (Рим 5, 5). Благодат учествује у божанској природи, неодељива је од Божије љубави. Љубав је Господњи живот. Он је умро за нас и показао нам своју љубав према нама још док бејасмо непокајени грешници (Рим 5, 1 – 9). Воскресно светотајинство показује да је Господ Христос за нас извор живе воде којом се тече у живот вечни. Да се преобразимо, браћо и сестре, том благодаћу Христовом и да допустимо да нас она преплави, прекали у љубави све док се не обожимо.