Мк 13, 31-37

До пророка Господ је бивао Господар, а од пророка се блиста као Отац. Сваки муслиман би могао да изговори васцео Оченаш, осим прве речи: Оче. Морао би да је мења са речју „Боже“ (Алаху) или „Господару“. Ти си, заиста отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; ти си, Господе, отац наш, име ти је откако је вијека избавитељ наш (Ис 63, 16). Избавитељ, односно Искупитељ наш. Дубоко смо свесни своје грешности и тужни смо због тога, а ево, у исти мах, веома смо обрадовани, пуни чежње за спасењем и за усиновљењем – укћерењем од Бога. Кликћемо послекрштењски наш потресни вапај: Ава-Оче! О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од тебе (Ис 64, 1), преклиње цео Стари завет, а Нови се одважује да позива: Дођи! И који дође, и ко хоће нека узме воду живота на дар (Отк 22, 17). Говори Онај који свједочи ово: Да, доћи ћу ускоро. Амин, дођи, Господе Исусе (Отк 22, 20)! Ми смо са светим Игнатије Александријским чврсто уверени да си од рода Давидовог по телу, да си Син Божији по вољи и моћи Божијој, рођен од Приснодјеве, да си зацело био распет на Крст за нас, у свом телу, под Понтијем Пилатом, зацело страдао, погребен био и васкресао (Epistola ad Smyrnaeos, 1-2). Ми хришћани живимо под овим луком који чине догађаји Спаситељевог рођења као и сви дарови који смо од Њега примили, на други славни долазак Господњи. Да бдимо и останимо утврђени у вери до краја, те и беспрекорни на Дан Господа нашег Исуса Христа. Наша верност је у животу ишчекивања и чекања, а Божја је у непоколебивом држању својих обећања. Наша верност је у великодушном и радосном служењу проходећи светлост и одбацујући дела таме (Рим 13, 12) – грех као свегрех. Веран је онај марљиви слуга који бди и врши своју поверену му службу. Тако, ма када се Господ врати, нико неће бити затечен у гресима, већ ће се радовати што то види. За нас, за разлику од савремених аријанаца, Господ није само Господар, већ и Отац, па и Брат, те и Пријатељ!