(писмо за редакцију Блица)

Цењена редакцијо, другови и другарице новинари, никада нисам рекао да је ђаво ушао у „Партизан“. То сте ви написали о мом односу према „Партизану“ веома неправедно, јер је ђаво, не само ушао, већ је он оснивач и устројитељ свих фудбалских клубова у Титовој Југославији. Историјска је чињеница да су, не само фудбалски клубови „Партизан“ и „Црвена Звезда“, већ и сви југословенски клубови, били и остали перјанице комунистичко-фашистичке идеологије, две рођене сестре близнакиње. У комунистичкој су данас огрезли претежно бивши Срби, а у нацифашистичкој Хрвати, неки муслимани и Шиптари. Сви ти клубови су тековине, како се говорило, наше револуције, и нашег доживотног и прекогробног председника Друга Тита. Међутим, Хрвати су дали одушка свом националном комплексу (говоре српски и претежно су генетски Срби) и определили су се за усташку нацифашистичку идеологију која је сада доживела и своју кулминацију у оснивању ФК „Устаник“, односно „Усташа“. У његовом амблему је нацистичко-фашистичко латинично српско U, те и хитлеровска свастика, поздрав хрватских фашиста „за дом спремни“ и сумњиви светац Алојзје Степинац, те и друге политичке настраности. Дошло је коначно време да се ми партизанско-четнички изданци (сада звани демократе) помиримо и покајемо, тако што ћемо основати, ако не баш ФК „Четник“, а оно „Бели орао“ који не би био идеолошки, већ простонародни, православни и светосавски. Нереално је очекивати да ће наши велики клубови „Црвена Звезда“ и „Партизан“ и други, мењати идеологију којој служе као већ веома старе „вавилонске блуднице“. Сама реч „партизан“ изведена је из новолатинске речи partialis и particular која значи делић, комадић, парченце, одвојено, подељено и дељено, дакле нејединствено. Па како под тако бедним именцетом „Партизан“ може да напредује.