(Рим 13, 13-14; Кор 6, 12-20; Рим 1, 26; 1 Кор 5, 10; 6, 9; 7, 2; 10, 8; Еф 5, 5; Гал 5, 19; 2Кор 12, 21; Еф 5, 5; Гал 5, 19; 2 Кор 12, 21; Еф 5, 3.5; Кол 3, 5; Рим 1, 26-27; Еф 5, 3.5; Кол 3, 5; Рим 1, 26-27; Рим 2, 22; 13, 9; 1Кор 5, 1)
Свети апостол Павле је проповедао свето Еванђеље међу паганима, који су се срозавали у дубоки пад на сексуалном погледу. Коринт се истицао мужеложништвом, а Рим развратом сваке врсте. Обраћење у Христу подразумева одрицање од свих еротоманија. Павле истиче јасне доказе против сваке врсте опседнутости блудом. Морални природни закон важи у паганству, док се у хришћанству тражи надприродни, који произилази из Христовог искупитељског дела. Хришћанин се облачи у Христа и нужно се одриче од сваке похоте, блудности и других изопачења. Ова сотерилошка мотивација предочава пре свега онима који су имали односе са проституткињама и блудницима да су по старозаветном тврдњама у блудном сједињењу мушкараца и жена, али и мушкараца са мушкарцима, те и жена и жена. У тим блудним сједињењима постају једно тело. Тело хришћанина је уд Христов, а не уд блуднице–блудника. Тело је у крштењу постало храм Духа Светога. Хришћанин у њему слави Бога у свом телу. У посланици Римљанима Апостол, осуђује разне сексуалне настраности . Нарочито жигоше хомосексуалност, истичући да се ради о противприродном, о идолопоклонству. Под porneia (πορνεία) подразумева блудност, под akarthasis (ακαθαρσία) прљавштину, под aselgheia (ασέλγεια) разврат, под pathos (πάθος) страст, те и под epithumia (επιθυμία) пожуду. То су дјела тела. Она описују морални пад на свим пољима, те и хомосексуалност, проституцију, родоскрнављење, прељубу, разврат, самоблуду. Чак и под изразом malakoi (μαλακοί) подразумева пасивног педераста. Педерастији. Таква искварена средина је угрожавала брачне односе, али и оне који су живели у девствености. Монаштво, односно девственост, савршеније од брака за апостола Павла. Девственост је његов савет, а не заповест Господња. Његово мишљење о браку је веома узвишено, мада девственост истиче као бољи подвиг.