Споменик хрватском злочинцу Миру Баришићу довршио је генијално непознати аматер кипар или вајар тако што му је леву руку премазао масном црвеном бојом крви, која се слива низ њу. Ма ко да је дорадио овај споменик злочину убиства, честитам му! Дозволите ми да верујем да је то ремек-дело довршио даровит Хрват, а не Србин, јер верујем да значајна већина Хрвата осуђује и тај и сваки злочин, да не подиже споменике злочину као многобошци, пагани, већ као прави римокатолици, хришћани, на пример Италијани, свим срцем се кају због невино проливене крви, баш као и браћа православни католичани. Узгред речено угледна српска породица Баришић до данас је остала православна у Далмацији, док је дубровачки део српских Баришића римокатоличке вере од старине. Покатоличавање неких Баришића у далматинској Загори догодило се у XIX веку и подразумевало је, за римокатоличку Цркву у Хрвата и похрваћене. Из тог прозелитског комплекса обликује се злочинац и паганин, а не прави католик хришћанин. Задивљен сам личношћу Светог Оца папе Фрање и надам се на Бога и на овог честитог папу Аргентинца (Сребрњана) да ће очистити од нациусташтва и многобожачког шовинизма хрватски епископат и да неће канонизовати Степинца, те и „освећивати“ споменике злочинцима као што је покатоличени Србин Миро Баришић окрвављених руку.