Прави је час да СПЦ позове Његову Светост римског папу Господина Франциска и да га дочека најпре у Јасеновцу, па потом у Пећкој патријаршији. Заиста је ово прилика да и ми и Хрвати римокатолици оздравимо у том сусрету који мора бити покајнички, а не идеолошко-политички. Орнати треба да буду љубичасти, јер наш сусрет са првојерархом Римске цркве духовно би оздравио све и оживео, васкресао у Крсту Господњем наше односе. Грешно је и охоло чекати још 1000 година да се хришћани одваже на покајање. Садашњи састав Сабора СПЦ неће никада позвати Папу, јер га чини генерација епископа изабраних у време тзв. негативне селекције која је била владајућа (а и сад је) у време брозовске диктатуре. Епископи су постали касте за себе, веома имућни свештеници, па и богати манастири такође, што нашу помесну Цркву лишава суза, односно покајања. Ма кога занима покајање у Цркви, осим светитеља Николаја Жичког, преподобног Јустина Новог и Тадеја Витовничког, те и народа Божијег!?