Мт 18, 10-17

Гле, Господ долази у моћи, мишицом својом влада! (...) Кад пастир пасе стадо своје; (...) јагањце носи у наручју, а предахе даје (Ис 40, 10-11). На величанствену икону Бога Пастира, који долази у моћи и слави да ослободи Израиљ, пријављује се облаженствујућа и лучезарна икона Господња која га претставља као Пастира који води и напаса свој народ са љубављу. Та слика, та библијска икона, била је веома драга пророцима као сликовитим изразом Божије љубави према Израиљу. Господ је преузео ту иконику и применуо је на Себе као Доброг Пастира који оставља свих деведесет девет оваца које нису залутале, е да би нашао ону залуталу, јер неће да дозволи да пропадне један од ових малих (Мт 18, 14). Добри Пастир даје живот за своје овце. Воли их сваку посебно, сваку познаје и сваку позива по имену. Ни најмања, ни најнеугледнија није запостављена. Са сваком је Господ присан и пун љубави. Ни једна да се не изгуби. Жели да све уједини, да све спасе! Да све помири да сви буду једно! Да се спријатељи, да све уведе у присно заједништво са собом. Свима се исказује у великом обећању: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн 14, 23). Израиљ Божији се наслађивао велике Господње приснусти. Бог га је пратио кроз пустињу, штитио на бојним пољима, водио га на повратку из вавилонског ропства, пребивао је под својим шатором, а касније и у јерусалимском храму. Новом Израиљу Господ даје још већ повластице: Пребивање Пресвете Тројице у онима који га љубе. Овај Пастир је и пријатељ, водитељ и бранитељ. Он свој народ оснажује, штити и спасава. Бог је присутан у свим својим створењима. Бог делује у њима, те им дарује и трајно бивствовање. Бог је присутан и у неверујућима и у непокајаним грешницима. Бог је прослављен у верујућима који живе у благодати и љубави.