Ис 11-10

Нашем времену упадљиво недостаје, не само Господ Исус Христос, већ и Његов претеча Јован Крститељ, те и Претечина јака вера. Крститељ је прототип оних који несебично служе бољима и већима од себе, они који већини показују пут. Они су гласови вапијућих у пустињи до данас. На прсте једне руке можемо набројати оне из рода нашега који су као Јован Крститељ кажипрстом указали на оне боље који тек требају да дођу. Нас не занима демографија, занима нас стандард. Зато одумиремо. Овај одломак узет из Исаије говори о будућем израилском цару. Процват и одумирање, успон и пад једне царске лозе се упоређује са стаблом, са дрветом. Стабло може бити сво бехару, цветно и у расту моћно, али се може и осушити, посећи и исећи у трупце, у пањеве. Има стабала из којих може избити младица, изданак. Нова младица расте на старом и осушеном стаблу. Управо тако пророк благовести Израиљу и Давидовом роду вечну будућност: Исклијаће младица из пања Јесејева, изданак ће изгубити из његовог калема. Спаситељ долази од рода Давидовог, носи сву генетику свог јеврејског народа и на Њему почива Дух Господњи. Изданак племена Давидовог црпиће исте сокове као сва његова царска династија, пре свега то племство је било у мудрости и снази једног Соломона, крепошћу и песништвом Давидовим, те и страхопоштовањем патријараха. Све те надврлине будућег Цара биће дар Духа Светога. У тим Господњим надврлинама оствариће се и Божији план о спасењу човечанства. Цар који се очекује имаће све врлине својих предака и једну надврлину, односно свеврлину, а то је праведност (Стари завет) и светост (Нови завет). Тај Цар ће судити по правди, а не по праву и биће Дијете, Дечак. Исаија је то утврдио као тајновидац у знаку крста: Биће из племена Давидовог и зваће га Син Давидов. На Њему ће почивати Дух Господњи. Неће судити по виђењу или чувењу, нити по праву, већ по правди. Он ће успоставити свеопшти мир и измирење међу људима. Не бисмо смели да овај симболички и песнички крст као ознаку Месијину презремо као метафору о спасењу, јер се трагови утопије налази у свим реалним надама и остваривим сновима. Чини ми се да смо још далеко од месијанског времена, јер земљин шар још није испуњен познаде су само у Господу Исусу Христу. У Њему нам долази вечно спасење, не зато што је Он од царске крви Давидове, него ради тога што Он Своју Крв даје за пало човечанство. Од исте поуздане наде живе сви они који се причешћују Тела и Крви Господње.