Мт 7, 21-29

Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући ћу у Царство небеско: но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. (...) сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену. Питају ме моји исписници, већ стари људи, како да надокнаде све изгубљене часове веронауке у времену Брозовог прогонства свете Цркве. Одговарам им, као и свима који су се сами потрудили као самоникли. Не постоје те побожне речи које вас могу учинити верујућима. Верујућима нас могу учинити само побожна дела, односно испуњавање воље Божије. Чему чудеса? Чему жетва непрестаних успеха? Наши лични тријумфи ништа не мењају, осим ако се уобразимо од тих силних успеха. Знам једну мајку која је свога сина пољубила и похвалила само када је посустајао и доживљава неуспехе. Сви наши успеси су ништавни ако немамо љубави, ако их не чинимо за друге (1 Кор 13, 2). Код сваког јунака, па и јунака ма ког подвига, најпре испитујте да ли је подвиг плод врлина, те и свеврлине љубави, па тек узмите у обзир и плод, чудо светости тог подвижника. Љубити Бога у подвигу извршавања Његове свете очинске воље твори чудеса. Светост – оделотоворена љубав уздиже у небо. Не траже се учене речи, гломазне речи, већ дела на властитој духовној обнови. Ми смо још на Истоку (док не уђемо у ЕУ), поплаве и олује, сталне кише, неће поткопати и срушити кућу на стени, на литици. Ако одлучимо да живимо у кући на литици, кише и олује нас не погађају као оне у долинама. Проповед на гори није лепа књижевност и песма у прози, него велика оданост Еванђељу Спасовом и вршење дела љубави на властитој духовној обнови, живот који живимо. Верно делање више вреди од одушевљења кратког даха. Пут је каменит и смирен, али је једино поуздано успињање. Свако ко настоји да га живи у вери сазираће и његову лепоту и моћ. Сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену (...) А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан. Кућа на камену је добро заклониште, а кућа на песку, лоше. Наша вера ако је изграђена само на речима и на осећањима стоји на песку. Господње речи су да се извршују. Није довољно да се одушевимо за њих, већ да их остваримо дословно и послушно. Господ говори из своје личне пуноће, Он је сам Логос, Реч Божија. Господња беседа није за дивљење, већ за прихватање и за извршавање.