Рим 13, 11-14 Устани ти који спаваш и васкресни из мртвих, и обасјаће те Христос (Еф 5, 14). Слободан сам да претпоставим да су ове речи апостола Павла о светлости део песме која је била део обреда крштења. Спасење долази у вери, по којој се крштен човек жртвује без остатка Господу као жртву живу, свету, угодну Богу (Рим 12, 1). Апостол нас упозорава да сви чланови свете Цркве служе Богу, али и браћи и сестрама из љубави према заједници и сваком појединачном члану. У тој оделотвореној љубави вером, спасење нам је ближе него на почетку духовног живота. Још пророк Исаија нас позива да ходимо у светлости (Ис 2, 5). Обучени у светлост ходе свети анђели и друге бестелесне силе. Хришћански благоверни живот би морао бити живот у светлости. Бог је Светлост. Светлост означава симболику која је применљива у животу просвећених. Она значи самога Бога, Његову Реч. У Новом завету је Господ Христос Светлост која обасјава сваког човека. А ноћ о којој говори Господ је ноћ његовог страдања и смрти. Још је мало времена свјетлост са вама (Јн 12, 35). Господ Христос је једина права и вечна Светлост. А тама? Сви ми Господњи следбеници морамо проћи кроз таму личне смрти, да као род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен (1Пт 2, (91) уђемо у Светлост Божију. Крштењем, ми дођосмо из таме, тмине и помрчине дођосмо у дивну небеску светлост, оставивши дела таме. Заоденимо се оружјем светлости. Вера наша је светлост на нашем путу. После таме незнабоштва или многобоштва, долази Незалазни Дан који нема запад. Бијасте тама, а сада сте свјетлост у Господу: владајте се као дјеца свјетлости (Еф 5, 8). У томе је смисао нашег крштења којим смо позвани у живот у Светлости, односно облачење у Господа Исуса Христа.