Од дана када сам упознао преминулу сестру Даницу, видео сам у њој срећну личност. Она и јесте живела срећно, и ево и представила се као хришћански срећна, блажена, јер је умрла као права хришћанка, угађајући Богу. Упознао сам је на самртничком одру, свесну и отворену за свете тајне умирућих. Задивила ме пуном и несуздржаном надом у Бога, смиреношћу и добротом срца које је купала сузама покајницама.

Даница је била поуздани прегалац, човечица стеге – дисциплине, са великом тежњом да чини боље од бољег у животу. Она је прихватила свој живот какав је био, и из сваког свог дана, кроз свој дуги век била је градитељком многих, многих добробити, дивна мајка и више од тога – предана Богу душа. Зато је њен поглед увек био упрт напред у живи живот, у вечни живот. Она се ни на самртном одру није освртала назад, за собом . Пуна мира, среће и благослова Божијег, зацело је била миротворка која ће Бога видети. Саосећајна, милостива и племенита, мада динарски опора душа коју ће Бог, верујемо, препознати као своју.

Ево, и њеног дивног духовног изгледа са стране, њеног профила праве мајке православне, која је васпитавала у науци Светог Евангелија свог Мирка, и сама настојала да живи по њему. Њен јединац од ганућа не може говорити крај одра покојне мајке, украса и поноса његове свете вере, већ је моју недостојност замолио да уместо њега то учиним.

И сестра Даница није била украшена еванђелским врлинама за себе, већ за свог Мирка и његову породицу, а и за све нас. За сву Свету Цркву. Чак можемо говорити некој величини Даничиног твз. „малог живота“. Јер, она је по сведочењу свих који су је познавали била свети пример за угладање.

Молећи се за њено упокојење, молимо саборно да је Бог сачува у недрима Својим и да нам она вечно остане кандило које светли њеном јединцу, унуку и породици.

Христос уништи смрт и обасја живот и бесмртност Еванђеља(2Тим1.10).Сестра Даница је у ту светлу вечну будућност веровала и зато је са песмом на уснама пошла у њу знајући да иде у вечни живот, у праву и непотрошиву радост. Њене су се животне голготе претвориле у преображење у Христу Господу, у епифанију.

Бог да јој душу прости, а нас да помилује! Лака јој црна земља мачванска! Вечна јој успомена!