„Благословен Онај који долази у Име Господње“.

Господ се до данас клонио сваке јавне почасти. Самарјанки и апостолима у Кесарији Филиповој признао се Месијом, али се никада није јавно прогласио Царем. А када је светина хтела да га зацари, он се повукао у пустињу. Јевреји су ишчекивали славног и моћног Месију који ће бити само њихов, да би они успоставили ново робовласништво. Господ Исус је човечанство ослободио управо од робовласништва. Сви непријатељи Христови, и неприијатељи вере коју он доноси, управо желе ново светско робовласништво. Сада пак, пред његово страдање, Господ Исус се показује као цар Израиља, те са великом славом и царским сјајем последњи пут улази у Јерусалим као Син Давидов. То је Господ учинио, не би ли Јевреји прогледали.

Ову „Маслиницу“, односно „Врбицу“, описала је још у IV веку божјепутница Етерија као догађај у свим црквама у свету: „Када се тамјан, измирна и други кâд изобилно приноси и носи цвеће, те и царски хитон гримизно црвене боје“. Испунило се пророштво Захарије (9,9) о месијанском цару који је победоносан и кротак. Ево га, улази на магарцу! Осана, благословен који долази у име Господње! Магарица у овој победоносној поворци симболизује смирење. Господ Христос јесте на магарици зато што је смирен и кротак срцем. Сама магарица је овде велики симбол мира, сиромаштва, смирења, стрпљивости и храбрости. У Библији се приказује са симпатијом. Господ Исус Христос пре свога страдања улази победнички у Јерусалим на леђима магарице. Народ раздраган кликће од радости. Радост прати и ова молитва забележена у III веку: „Благослови Господе, ове палмине и маслинове гранчице и подари свом народу благодат која ће у нашим душама оплеменити телесно кретање којим те данас хвалимо. Подај нам благодат победе над непријатељем и жарке љубави према далу твога милосрђа“.

У кићеном опходу сви носе гранчице палме, маслине или друге гранчице које расту у нашем крају. Палма означује Христову и нашу победу након борбе. Маслина нас подсећа на њен плод и уље којим су помазивали свештенике, цареве и пророке. Све њих обухвата у својим недрима Помазаник – Месија. Многе друге пропупеле и процветале гранчице других стабала јасно говоре о новом, пробуђеном животу и природи, али и буђењу духа. По речима светог Григорија Великог, оваплоћење је први скок Божји Неизмерног у ограничено. То је први корак одрицања од себе. Спаситељ иде још дубље у понор самоумањивања, самопонижавања. Чим је примио људско тело, лишио се свега лепог, пријатног и привлачног. Постао је неугледан, мали, сиромашан, послушан и без икаквих личних жеља. Жудео је за Крстом. Узео је на себе људску беду. Испија чашу жучи до дна. Сам Крст, само Распеће, други је Божји скок Неизмерног у ограниченом човеку. Отац је вазнео, уздигао људску природу у Христу до равноправног савладатеља и дао му наслов, титулу Kyrios. Дао му је Име као Цару царева, Господару господара. Владатељу трију светова: земаљског, надземаљског и подземаљског.

Слога, саборност је могућа само у самоодрицању, уз смиреност. Саборност је нарушена одвајањем, издвајањем. Како се постиже? – „Први је пут смирење; други је пут смирење и трећи је пут смирење“, вели један свети Отац. „Ако смирење не претходи и не прати добро што чинимо, охолост ће нам однети све добро ком се радујемо“. Она ће нас поделити у касте и класе, у праву је Карл Маркс. Охолост ће нас поделити на „лево“ и на „десно“, на народ и на управитеље, фарисеје и садукеје, такозвану интелигенцију. Права је вера увек „лева“ – хришћнски комунизам! Она је „пролетерска“, она ризикује и жртвује, тако процветава и цвета на буњишту у најлепши врт. На супротној страни су „десни“ – опустошени духом, али материјално богати, а изгубљених душа. Они су духовна естрада, дају светињу за новац. „Интелигенција“ не познаје своју веру, не моли се и не живи духовним животом, она се проституише духом. Чак то чини и „интелигенција“ која није стваралачка, већ је „схоластична“, и све то у Цркви од њеног почетка до данас. Брине се само за своје „позиције“. Сви се боје једни других – и самих себе. И сви гину и нагло умиру у смртном страху као мамонисти или симоничари. Као нека врста „протестаната“, срасли су себичношћу, те се изоловали у касте, класе, у политичку и верску деобу народа на „више“ и „ниже“, на „десне“ и „леве“. Све то због „јагњеће среће“ – земаљског раја. Због те среће у новцу постају јадови „протестанти“, непријатељи једни другима и Богу, критичари и хулитељи оних најбољих и одбачених.

Данас је Врбица, односно Маслиница. Деца Јерусалима су поздравила Господа Исуса цвећем и песмом. Маслиница и јесте наш празник деце, односно празник цветања. Нека у овој деци цветају све Христове врлине. И нека су благословени сви који иду у Име Господње.