Школовани у клерикалним школама погрешно мисле да су "специјалисти" , а најчешће су незналице. Ти богословски "стручњаци" свима, особито монасима, одричу сваку позваност. У вери нема стручњака и професионалности , лаика и клирика, световњака и монаха. Те поделе сортира клерикализам. Ни једна школа није свештеничка. Свако образовање  свештеника је недовољно. Ако свештеник није од Бога одабран, из света одабран он је само свет. Није Божији посланик, не шаље га Бог, већ нека власт. За такве не важи.:" Као што је Отац посало мене, и ја шаљем вас"(Јн. 20,21). Клерикалисти су "страно тело" у свакој црквеној заједници. Они разочаравају праве вернике управо тиме што нису изразито одабрани од света. Верници их не примају ко ауторитете, него их одбацују, разочарани.