Лк 10, 1-15

Број светих апостола уствари значи број народа који се спомињу у књизи Постања. По рабинским рукописима било их је 70, односно, 72 народа, или језика. Отуда и Седамдесеторица апостола. Ти апостоли су уствари анђели тих народа које су просвећивали, односно њима је задат веровеснички задатак. Апостоли, како велики – Дванаесторица, тако и мали – Седамдесеторица до данас решавају просветитељски, односно, мисионарски задатак. Господ их шаље у свет по двојицу, односно, по два-два. У смислу здраве црквене нарави свештених лица. Не може се бити апостол без љубави. Онај који нема љубави, нема ни благодати. Божје Царство се може ширити само међусобном љубављу, а не дисциплином и казном. Црква се може ширити само исказивањем љубави једних другима. Она сложно наступа и њени чланови се међусобно помажу. Зато хијерархије у правој Цркви нема, јер има узајамне метаније високих чинова према млађим, и обратно. Хијерархија, владавина свештенства измеће Цркву у организацију, односно институцију. Она је привид Цркве, а не Црква. Права свештена лица која носе Благодат и свест су она која веровесници Божији, е да би припремили пут у људска срца. Тај се пут не отвара декретима, законицима или правилницима, већ истинским надахнутим апостолским проповедима. Они увек морају бити свесни да иду у Име Господње, да су гласници и анђели пред Њим да би му припремили пут у људска срца. Младо свештенство нам је крајње неопходно. Умолили смо Господара жетве да се образују свештенички приправници и у нашој помесној Цркви, али се не рукополажу. Чим нема жетве, нема ни живота у Духу Светоме. За свештенички подмладак треба молити. Да их Господ што пре пошаље као обрадоване, часне и духовне међу вукове овог света, па ма то било и у стању крајњег сиромаштва. Без опанака, без обуће и одеће, без хране. Све ће им пружити народ Божији, наравно, све што тај народ има добиће. Видите како се упростачујемо, како главна места припадају разбојницима, блудницима и идолопоклоницима. Прави апостоли неће бирати, неће ићи из куће у кућу да траже боље, где ће се више обогатити. На мисионарском путу не угађамо људима, већ Богу. Ево Корнилијевог примера служења: Прије четири дана ја постих до овога часа, и у десети час бијах на молитви у кући својој; и гле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној (Дјап 10, 30). На том путу не угађамо људима, већ Богу. Мисионарски дар доноси свуда Царство Божије и све што оно значи и садржи Христа Господа. Ради се о великој добробити и благодати. Сви су већ крштењем достојни свештенства, ако имају мир и радост Христову у себи, па ће имати и дела у Христу. Христови посленици ће чинити управо оно што су чинили Израиљу када су се из ропства туђине враћали у своју земљу: отресали би и прашину из незнабожачких, многобожачких и паганских крајева. Велики дар свештенства носи велику и одговорност. На суду Божијем ће бити лакше Содому и Гомору него свештеницима и епископима који не живе у Благодати, који не проповедају, не кају се. Ако не окрену леђа греху и Сатанаилу ког је Господ видео као без власти над људима. Они пак коју су на Божјем путу нека се понашају као житељи Горњег Јерусалима где их чека велика награда.