Драги читатељу о Туциндану не туку се, не бију се и не тепају се деца. С обзиром на то да свештенички чин и монашки ред тежи за оним еванђелским дететом, пишем вам кратку посланицу.

Најпре честитам Рођење Христово својој духовној деци која су ме прилично заборавила и занемарила, и очински молим да ме се сете бар сваке преступне године и препознају ме приликом нашег будућег сусрета. И да не одбаце и литургијску духовну гозбу с благословом моје недостојности. Богатима међу вама желим да милионе које поседујете не чувате безочно, цинично, у банкама, да их не газите ногама у тренутцима нервног растројства, већ да чините добра дела најпре деци, монасима и монахињама, сиромашнима, болесницима, странцима, старима и инвалидима. Шкрти и себични према браћи нека знају да шкртаре и цицијаше према Христу. Уходама, изелицама и пијаницама желим да се ове године одрекну својих заната, уморе од порочности и отрезне од грехова. Свима који плачу, трпе неправду и плаше се у животним опасностима да се смилује Богомладенац. Птице небеске да и надаље не сеју нити да се брину за жетву. Свима квасац, со, воду и воденичко брашно желим. Деци, да отворе нови, бољи и слободнији свет, потпуно Божији. Ако се дрогирају од 10-12 година значи да назовипедагогија није у праву: децу треба тући прутићем а не каишем; oсим за Туциндан! Лично за себе не пожелите лудости за мудре, већ спасоносне лудости за искупљене те и помало идеологије, слободе и крста. Лоши да не остану лоши, већ да се поправе, а добри да буду врло добри па и одлични. Служимо Богу и народу! Да, да у браку буде да заувек! Наравно, љубити своје нептијатеље и опраштајте увек свима. Сваког дана се помолимо бар са једним Оченашем за Косово и Метохију које су нам отели наши непријатељи. Заборавити на тај злочин срца наше земље значи живети у тешкој заблуди на подручију вере, самопоштовања, културе и друштвеног и моралног деловања. Отпад од вере, духовни шут, могућ је и у смој светој Цркви. Позната су лажна браћа о којима пише апостол Павле.У наше време тај духовни олош баш гуши. Ко је међу вама изгубио духовни ум, да се опепели покајањем, а не да се заборави и ходи ширим путем. Имајте на уму, врата у праву Божију слободу, односно спасење, уска су за нашу габаритну себичност. Личимо на ону позамашну трговкињу из романа Достојевског од триста пудова која Богу пали свећу. Много више, много више себедарија вам желим преосвештени, пречасни и преподобни оци! Лоши да не остану лоши , већ да се поправе, а добри да постану врло добри. (Понављам се, опростите!) Још, да искрено волимо, без лажи, најпре нашу рођену браћу римокатолике, и браћу од тетке: разне протестанте, муслимане, агностике и атеисте, а потом и браћу од стрица: четнике, поштене комунисте, комуњаре, српске националисте, напредњаке, социјалисте, дедесовце, дверјане итд.

Сви да дрхтимо не од страха, већ од љубави, јер нам Господ долази у походе.