Чеда Јовановић је самог себе проклео, односно пао је под властиту анатему. Осудила га навечну смрт његова савест. Крстио га је светитељ Црногорске цркве Г. Амфилохије, а моја недостојност га причестила за Васкрс те године, рекавши му да ми се јави после Томине недеље ради исповести. За те две седмице ни по чему Чедо-Мира се разбожио и острвио на свог крститеља. После тог одметања, отпао је потпуно од свете Цркве и постао апостата као српски Јулије. Тај проклетник, будући у рукама англосаксонске демоније, плаћеник богтепита чији, протестује против редовног и обавезног служења војног рока у Србији. Наравно, Чеда сере! Али за доларе. Увек сам, и дању и ноћу, спреман да примим Чедино покајање за отступништво, те да га приведем Светитељу Црногорске Цркве као јавног покајника.