1 Јн 1, 9; 2, 1-6

Свети Августин Хипонски, тумачећи ово место у Светом писму вели да је свети Јован Богослов закључио да ако исповедимо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе, и очисти нас од сваке неправде (1, 9). Никако не отварамо брану и слободу гресима и грешењу! Никако и никада не грешимо са предубеђењем да ће нам све бити опроштено, па и наши пороци. Чувамо се и одузмимо самима себи то предубеђење и сигурност у грешењу и пробудимо у себи зебњу, па и спасоносни страх Божији. Згрози се над собом, али своју забринутост не продубљуј у потиштеност, и духовну пустињу. Заустави се на згрожености. Помало се и гади своје огреховљености. Растргни бар мало уобичајену самозаљубљеност. Не свиђај се тако лудо самом себи, већ имај на уму да је дуг пут поправљања и усавршавања. Кажу да Роми бију своју децу пре него што су учинила грех, а пошто су га већ учинили, настоје да их приведу покајању. Слично пише Богослов: Дјечице моја, ово вам пишем да не сагријешите (2, 1). Међутим, у наш живот се често може ушуњати грех и неопажено. Шта да радимо пошто смо згрешили најчешће нас спопадне блудно, грешно, радовање што смо преступили, што смо згрешили, а потом нас обузме потиштеност и затим и разорива, уништитељска и разрушитељска инерција греха. Затим, не препуштај се очајању! Очајање је ђавољи отров за дух-душу. Опет почујмо Богослова: И ако неко сагријеши, имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника (2, 1). Господ Христос је, дакле наш Заступник. Свети Августин преписује овакву хагиотерапију: „Ти пази да не грешиш, али ако ти се по слабости тела увуче у дух-душу грех, одмах га спази, одмах да ти буде одвратан и одмах га осуди. Кад га осудиш, смирен ћеш приступити Судији. У Њему ћеш наћи и Заступника (Advocatum). Немој се бојати да ћеш изгубити парницу након што исповедиш грехе“. Светитељ је сатражитељима – оглашенима, на васкресном јутрењу у Хипону тумачио управо ту Богословљеву посланицу. С обзиром на то да је Господ већ примио сатражитељску жртву покајницу, те су катихумени могли да улазе један по један у крсну бању као стари, а да излазе као нови створови Божији. Хипонски светитељ додаје и ово: „Нису само њима опроштени пређашњи греси, већ и нама. Након тога што су нам сви пређашњи греси били потпуно опроштени и избрисани, пошто живимо усред света, можда смо опет починили и друге грехе. Нека стога свако учини једино што може: нека исповеди шта је учинио да би га исцелио Онај који је увек Онај који јесте. Исто као што се ми молимо за опроштај грехова, будимо потпуно сигурни да је тај опроштај потребан васцелом свету и молимо се Богу да тај опроштај желе, постигну и остваре сви који се кају. Сви они којима су опроштени греси, растеретили су и заједницу, јер је умножена њена врлинскост што се одражава на васцелу Цркву. Слушајући апостола Павла, Црква је предочавала голему беду која притиска људе у њиховој сколоности према злу и смрти. Сво је човечанство заражено дух-душевном смрћу и ослобађа се ње само причешћивањем. У греху смо веома рањени, па и мртвосани мртви. Најпре морамо себе с Божјом помоћи оживети покајањем. Стећи поново заједништво са Духом Светим (2 Кор 13, 13), јер Он у Цркви враћа благодат онима који су изгубили божанску побожност немилице грешећи. Главни задатак апостола и њихових наследника јесте проповедање покајања и вршење службе помирења (2 Кор 5, 18). Свето причешће нас одваја, ослобађа греха и чисти од почињених грехова и штити од будућих. Будући да стално грешим, трајно морам узимати лек, пише свети Амвросије (De sacramentis, 4, 28; PL 16.446A). 23Suzana Krivokapic, Milun Jevtic и још 21 особа Свиђа ми се Прикажи још реакција Коментар Подели Коментари Протосинђел Иларион Ђурица