Мт 5, 42-48

Чули смо небројено пута речце „будимо људи“ или „будимо пристојни људи“ које образују нови појам нижег ступња моралности. Синтагма „будимо људи“ значи да нисмо успели да остваримо своју људскост, да нисмо успели да постанемо људи, већ да смо „каљуди“ (преподобни Јустин Нови Богослов), односно да смо тек остали човечуљци или подљуди. Прави хришћани се никако не могу задовољити са захтевом тих синтагми, јер сам Господ вели шта треба да будемо: Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески (Мт 5, 48). Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне (5, 43-44). Господ Исус, тражи неупоредиво више него Мојсије. После савршеног тумачења неколиких Божијих заповести, Он тумачи новину у заповести о љубави према ближњима и уводи нову заповест: љубите непријатеље своје. Пре тога, Господ забрањује сваку врсту одмазде, освете, тако блиске старозаветном човеку, а и нама. Ми чак имамо и пословицу: Ко се осветио, тај се посветио! Господ још тражи од нас да се не опиремо и не противимо злу ни злотвору, али да нам је самоодбрана дозвољена као и сваком створу Божјем. Смисао је овог савета Господњег да морамо потпуно искључити сваку помисао на враћање, на освету. Нека бива да смо зло стрпљиво поднели, да смо спремни смирено још подносити, по примеру небројаних хришћанских мученика. Толико пута смо чули од многих сведока Христових како моле да им се умноже страдања, те да им се дају све дотле док не остваре обожење, односно савршенство. Нови многобошци, наши савременици, доследно мрзе чак и пријатеље, али и непријатеље. Зле жеље, клетве и проклињања нас засипају са свих страна. Све се меша са неким кривобогом, да би добило изглед побожности. Они који говоре српски, данас се изопачују у непријатеље свог српског народа. Са тим се мора престати. Некада смо били више од правих људи, господа ришћанска. Наши међусобни односи се морају свенародним покајањем подићи у светосавске сфере, те да љубимо своје непријатеље пре свега тако што ћемо се радо и искрено молити за њих. Згазимо своје самољубље и све Богу препустимо. Искажимо љубав и онима који нам зло чине. Они који љубе своје непријатеље су подобни Богу, и више су од тога, синови и кћери Божје. Деца Божија. И добрима и злима Бог сипа многа добра, утаман томе што ту великодушност не заслужујемо. Православни би морали бити савршенији од људи који љубе оне који њих љубе. Ти људи су самољупци који очекују да им се богато узврати. Не устручавајмо се да поздравимо оне који су нам нешто скривили. У овом нашем времену мрзости опустошења највећи је грех неукост у вери. Света Црква мора да настоји око учености у вери која мир доноси и посредује. А где ће Црква успети да просвети неуке у вери православној, ако не окупљене око Божијег олтара. Светосавље=ученост у вери Христовој, доноси нам међусобни мир и велику одговорност. Запитајмо се, са светим Августином Хипонским: колико смо пута мислили да мрзимо непријатеља, а заправо смо мрзели брата. Неизмерна Божија очинска доброта нас уствари засипа добрима. Ако љубите оне који вас љубе, остајете без Божије плате. Људи који живе у светосавском Божијем духу све више ће се поправљати, да ће на крају попримити тај начин живота као свој, те ће расти у благодати божанског усиновљења и укћерења. Вратимо себи достојанство хришћанина, господе ришћанске. Ришћанско господство је „нова заповјест“ о љубави према непријатељу. Не смемо се задовољити тиме да будемо људи, јер ћемо тако постати самозадовољни медиокритети или Јустинови каљуди. Престаћемо да тежимо за вишем и савршенијем. Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао: једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном (Фил 3, 13).