Ожалошћени!

Више од две деценије познајем покојног брата Бориса, да бисмо пре две године потврдили наше пријатељство као поклонитељи Часног и Животворног Гроба Господњег, јерусалимских и других светиња Свете земље. Борис је имао скривени бисерни ум и тајновиту велику чежњу за светињом. Као питомог и праведног човека који мисли, сећам га се најпре због паметног закључивања. Он је морао бити добар наумитељ (планер) и устројитељ (организатор) који воли да ради и управља радом других. Уз то био је свестан својих граница и није се никада упуштао у немогуће. Бивао је и помало и традиционалиста. Веома одан пријатељ и дубоко одговоран сатрудник. Веровао је не само у будућност, већ и у вечну будућност. Његов живот сазирао сам као да је непрестано бивао излаган опасностима, обманама људи, а и тешким ударима, па и ударцима. Он је настојао да живи усправно и исправно, па и чврсто одан провереним вредностима. Где је Бог, у ког је касно поверовао, положио у Њега своју наду, а за кога гворимо да нас љуби као Отац. Где је Господ Христос од кога је чекивао благослов и заштиту? Одговори на та питања се налазе у Откровењу Јовановом. У тој књизи је описана тескоба, опасност, претња и извесност наше смрти која мучи и нас хришћане, као откровење сакривеног смисла сваких од наших животних борби. Та књига се зове Откровење, јер открива и животне борбе и овог Бориса. Име Борис му је дато као целоживотни његов задатак. То његово име је кôд: „Држи се скромно,, свестан да си мали, и само тако бори се за прослављање!“ У залеђу свих битки одвија се невидљива борба Сатанаила, греха и смрти. На крају тог плеса, требало би да уследи победа над свим непријатељима. На свеопштем суду Божијем појавиће се и мали и велики без изузетка. Судиће се по делима, скривених, јавних, добрих и злих. Општи суд Божији је личностан. Срећом, Божија правда се смењује са Његовим милосрђем. Бог жели да се сваки спасе. Зар Господ није рекао да је дошао да потражи и спасе изгубљено (Лк 19, 10). И овај наш брат је уписан у Књигу живота, иако је можда у животу лако и тешко грешио. У Књизи живота нема имена оних који су хулили, оних који су се борили против Господа Христа и његове свете науке, те упали у „другу смрт“, задњу и дефинитивну смрт дух-душе. Тако се и Бог ослобађа смрти, јер је Он није створио (Мдр 9, 13). Слободан је дакле онај који је једном умро да оствари ново стварање, да сатре смрт као задњег непријатеља (1 Кор 15, 26). Дух-душе покајаних и оправданих видеће ново небо и нову земљу. Односно крај света. Ове речи да нас не уцвељују, већ да нас теше као обећање коначне радости. Не говорите: Далеко је то и ко ће то дочекати. Велика је утеха и охрабрење у трпљењу патње, јер нас обасјава надом. Тај нови скок нашег брата Бориса и даље гради и сада расте, мада ми то не видимо очима.

Бог да прости дух-душу Борисову, ваљаном и вредном члану наше заједнице и нека му учини блажену и вечну успомену. Да у вечној будућности скине повез грехова својих са свог духовног вида и угледа једино Сунце у вечности, Господа нашег Исуса Христа. Бог да му душу прости и вјечна му памјат!

На даћи упознао сам и видео обе дивне кћери Борисове. Прва се дивно и дирљиво опростила од покојног оца, а друга је пожелела да ме упозна. Хвала Богу оне ће чувати ту свету успомену на свог оца ког су толико волеле.