Motto: „Дар је над даровима, да је Бог човека назвао својим дететом, а човек Бога својим оцем!“

Свети Лав Велики

Права тумачења еванђелских поука су пре свега она мучаљива, испосничка и песничка проживљавања, па тек онда и тумачења са високошколских катедри или народно-фолклорна, пастирска. Школска, учевна тумачења су схоластичка, школска мудрост и доконост. Таква тумачења не допиру до срца, јер су безживотна. Сва, пак, права тумачења Евангелија увек су као и само свето Евангелије Спасово гурнуто у страну. Права тумачења су увек скривена од света, мада су она право јављање, представљање и заступање Битног, Спасоносног и Вишњег.

„Отворише се небеса“, теофанија! Муњевита животоносна Светлост сину одозго. Јави се благодат Божја „која спасава све људе“ (Тит 2,11). Господ Христос се непрестано јавља и објављује, јер жели да све спаси. И зато је он непрестано и стално Богојављење до краја времена. И данашњи благдан је једно јављање Христово. Видљиво је, отворено, јавно и свечано показивање од стране гласа с неба. На њега, Спаситеља, „миљеника душе моје! На њега сам свог Духа излио!“ (Ис 42, 1), вели Спаситељ, који долази да врши Божју вољу (Јевр 10,7). Господ долази од Јакова (Израиља), али не само за Јевреје него за све људе света. Сав свет постаје велики народ Божји. Он је пун Духа Светога и Духом Светим врши сва богојављања. Исаијине су се речи оствариле у величанственом, најсвечанијем догађају Господњег крштења. Небо се отворило, Свети Дух у телесном обличју попут голуба, а глас Божји се ори: „Ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи“ (Лк 3,22). Света Тројица се јавља у великом Богојављању над водама Јордана. Очев глас се пролама када признаје Сина, и Дух Свети силази видив. Богојављење је просијало и објавило Месију, Сина Бога, а не Слугу о ком пише Исаија. Духа Светога Господ Исус поседује у пуноти као Син Божји. Бог се јавља, обелодањује, као видив и говори лично и јавно, а сав га народ чује. Бог је дошао на земљу. Својим крштењем Спаситељ се јавља и уводи и нас у своју месијанску мисију. Отац и Дух Свети потврђују истоветност са Сином Божјим, па као свој Идентитет представљају земљи. Повест спасења је остварена у Светој Тројици. „Благословен који долази у име Господње! Благословен си на престолу славе Царства твога, ти који седиш на херувимима свагда“. (...) „Небеса славу Божју казују, благовести свод небески дјело руку његових. Дан дану објављује, а ноћ ноћи јавља“ (Пс 18,1-2). „Ви знате ријеч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, послије крштења које проповиједа Јован: Исус из Назарета, кога помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцељујући све мучене од ђавола, јер Бог бјеше с њим“ (Дап 10,37-38). Ове речи светога Петра упућене Корнелију су одјек Исаијиних речи и слава Евангелија. Господ Христос је помазан, испуњен, прожет Духом Светим. Све исто се догађа и са осталом Божјом децом која су запечаћена, кодирана од стране Духа Светога. Мада Господу Христу није било потребно крштење, он га прима, јер „тако нам треба испунити сваку правду“ (Мт 3,15). Ова „правда“ је смирено испуњавање воље Очеве и јављање Господа Христа у достојанству Спаситеља. Пошто се Господ крстио, он одмах изађе из воде, пошто није имао греха. Зацело, благодат крштења доноси плодове! Благодат води Духом Светим смирене који у свему траже Божју вољу, а не своју. „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн 3,5). Бог је Бог Данас. Он Садашњости отвара Врата. „Бог не гледа толико на оно што му дајемо, него много више на оно што задржавамо за себе!“ (Свети Амвросије Милански). Преста потоп грехова! Зато, спознајмо своје достојанство детета Божјег!