„Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов“ (Гал 6,2). Брат се ослања на брата у ношењу животног бремена. Тако би требало да буде у правој Цркви. Само бреме чине наши телесни и морални недостаци. Сам „Закон Христов“ чини одговорна љубав. Тај „закон“ остварује се у братској љубави, тако да „закона“ више нема. Све је љубав: „Радујте се са радосним, и плачите са онима који плачу“ (Рим 12,15).

„Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му: Пријатељу, дај ми три хљеба у зајам, јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим. А он изнутра одговарајући рече: Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена и дјеца су моја са мном у постељи. (...) Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за његову безочност устаће и даће колико му треба“ (Лк 11, 7-8).

Сваку молбу и мољење прати сумња да ли ће бити услишене. Невоља онога који моли је потреба. На Истоку је незамисливо отпустити пријатеља празних руку. Суседу се обично човек обрати у тој невољи, док је невоља другог још тескобнија. Сви његови укућани спавају на једној рогожи. Врата су замандаљена. Упркос томе што жели да помогне, разбудио би све. Најзад ће га услишити јер је упоран. Ако овај човек несклон да помогне, помаже, онда је молба делотворна.

У невољама дух-душе не можемо помоћи. Можемо једино да се молимо Богу за благодат одозго, да Бог озари срце. Бог нас подстиче да се молимо и увек прибегава на помоћ у нашим неприликама, потребама, захваљивањима и искањима. „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се“ (Лк 11,9). Дакле, нема неуслишивих молитава! Свака налази пре или касније своје услишење, али ваља молити суздржано, без жарке и нестрпљиве жудње за остварењем. Страсна жеља за услишењем молитве обара је на земљу. Молитва која налази и умилостивљује Бога је „куцање“: Смирено тражење и налажење Бога, па и остварења. Одлучујућа је истрајност у молитвеној нади, јер нема ни једног оца који не воли своје дете и који би му уместо хлеба дао камен или змију. Бог увек даје троструко више. Он даје кроз Божански Свети Дух. Слободни смо да тражимо, да иштемо и за земаљске потребе, али најпре би требало тражити благодат Божију, а све друго би нам се додало.