Бисерне шкољке ИЛАРИОН ЂУРИЦА, "БИСЕРНЕ ШКОЉКЕ", ПЕСМЕ БОГОЉУБНЕ, AMBROSIANA SERBICA (ВРЊАЧКА БАЊА) Препоручује: проф. др Миодраг Лома
Бисерне шкољке оца Илариона Ђурице су побожне песме које, баш зато што су песме, уједно скривају и откривају најдрагоценије духовно благо. Но, да би биле песме и да би уопште ушле у естетску игру прикривања и разоткривања емоционалних идеала, оне морају пре свега имати поетску дикцију. Дикција религиозне поезије мора значајно да одудара од ритма прозног излагања, како би на себе привукла пажњу и тиме привремено и привидно прикрила смисао свог необичног звучања.
Но побожна песма мора такође и да баш по свом превасходно захвалномолитвеном, богослужбеном тону ипак зазвучи и блиско уобичајеном, чак свакодневном говору, јер јој је циљ да својом интонацијом сасвим слободно, а свима схватљиво и јасно, штавише, самосвесно и савесно разоткрива песниково властито живо побожно осећање и мишљење, његове најинтимније и највиталније религиозне емоције и идеје пред збором његових ближњих и једноверних као пред највишом, божанском инстанцијом просуђивања. Тако религиознопоетско дело управо својим захвалномолитвеним обликом изриче потпуну захвалност и сасвим предану молитву Богу непосредно из реалности обичног људског живота, која му даје грађу за његово уобличење. Оно се на тај начин показује као најважније човеково богослужебено дело, односно као највреднији људски жртвени дар Богу, који такав какав је, сасвим Богу посвећен, тј. сакрализован – оној свакодневности и обичности из које потиче повратно самим собом придаје врхунску духовну вредност. Према томе, једини непосредни израз човекове љубави према Богу је молитвена и захвална песма Њему као богослужбени и жртвени духовни дар Богу који је дух, те му је само такво духовно даривање сасвим прикладно и присно (Пс 69, 30–31). Једна функција побожне песме је, свакако, поетскоестетска. А она се састоји у томе да у духу језика, који је уметнички потенциран до крајњих експресивних моћи ради очишћена од свега профаног, те изражавања само оног сакралног – принесе еклесијалном као Божјем увиду један песнички свет уприсутњен у свим чулима побожне маште. Друга функција побожне песме је религиознореферентна. Она се показује у томе што дотична песма јасно и прегледно, те недвосмислено извештава о свом религиозном свету као о песниковој властитој вероисповести, као о његовим сопственим побожним осећањима и мислима која тај свет отелотворава. У сасвим успелом религиознопоетском делу поетска функција не мора да доминира над референцијалном. Оне се у њему чак узајамно допуњују и прожимају у оној мери у којој оно постиже изражајно јединство своје побожне садржине и молитвенозахвалне форме која је оној најадекватнија.
Управо то је успело оцу Илариону Ђурици у његовој збирци песама богољубних у слободном стиху под насловом Бисерне шкољке, којом је изразио побожну захвалност за сусрет са својим духовним препородитељем-оцем, преподобним Јустином Новим, односно за оно духовно благо које је као „мрежу пуну бисерних шкољки“ (закључна, 23. песма „Бисерне шкољке“, стр. 43) примио од њега који је то богатство скупио сопственим духовним аскетским опитом између неба и земље као „земнонебни атлета“ (уводна, 1. песма „Упознавање“, стр. 10). При свем том захваљивању ови слободни стихови остају у сталном напону од прве до последње песме ка трајној молитвеној вези са преподобним оцем, те преко његовог светог посредовања и са Христом, коме се светац за овоземаљског живљења уподобљавао и ка коме управо својим светим животом представља мост, односно „уски“ спасоносни „пут“ (13. песма “Јустинова смрт“, стр. 27), „Пут вечни“ (18. песма „Преподобном Јустину Новом“, стр. 35) за сву своју духовну децу.
ИСПОВЕСТ АВИ ЈУСТИНУ НОВОМ
Подражавање Патријарху Данилу, 1350-1396.
Пустош сам покорног дисања лозинка згаженог цвета гробљански шимшир и бршљан опаки бљесак пламен оштрице разбратимљења Јуда издајник
Руке сам распете ланцима хладним сплет и шибан до крви тлачен а смрвљен у атоме ишчупан из себе Јуда издајник
Отимама се к чудотворно Лепом сапет обманама времена опасан бесовима над челом ми лебди Печат Зверин ридам и гамизам у бескрају ми икона Кнеза мирног Спас
1981.
НАСУШНО ЈЕ
Потребно је да верујемо и да се улијемо у загрљај надања насушно је да љубимо ти у Христу и ја у Христу
2006.
Икона: рад ђакона Срђана Радојковића