Ез 18,21-28

„Ако би се безбожник одвратио од свијех гријехова својих које учини, и ... доиста ће живјети и неће погинути“ (тамо,21).

Многи међу Јеврејима, а и међу духовно непоученим хришћанима, те и међу муслиманима, верују у судбину. Са вером у субдину, човек проглашава себе неодговорним за оно што му је тобоже суђено. Од судбине се не може одбранити, а нити се против ње може ишта предузети. Чућете о непокајаним гресима наших предака које испаштају потомци, а који ништа нису скривили. Понекад је то расуђивање донекле тачно, али само у погледу телесног; док је у погледу моралног реда, на подручју савести – дух-душе, то сазирање увек потпуно нетачно и неистинито. „По благодати човек постаје хришћанин или душа-тело-Свети Дух“, јасно каже свети Иринеј Лионски! Велики пророк Езекиљ вели да има наде за нас Србе на пољу покајања, на попришту живота у врлинама Христовим, те и да ми имамо срећу за повраћај Косова у земљу Србију, ако га искрено окајемо. Неће бити немогуће и да повратимо Косово, верује и преподобни Тадеј Витовнички. Холивудски славни глумац Том Хенкс, иначе православни хришћанин, у емисији канала „Е!“ упоредио је Јевреје са Србима, рекавши да је Косово од памтивека било српско, додавши: Као некада древни Израиљ Божији, тако ће и Срби једног дана повратити своје Косово и Метохију! Јасне речи пропрока Eзекиља ваља тачно разумети и прихватити као неизмерно милосрђе Божије. Није Бог апотекар, већ Лекар. Он не ставља на електронску аналитичку вагу (на посебни и општи суд) сва наша дела, па ако претегну добра, у Рају смо, ако претегну зла, јаој нама !? Хавла Богу што није тако! Пророк нам поручује да ће Бог сва наша безбожна и грешна недела опростити и заборавити, ако се оканемо греха. Нестаће наших грехова као када у покајању паклене искрице наших злодела падну у море суза покајница, као што каже свети Јован Златоусти. Велико је то обећање и утеха, но са сенком која нас прати и застрашује. Ако правоверни напусте прави пут, заборавиће Господ и њихова праведна и света дела која су чинили, а више их не чине. Бог нам уствари даје увек прилику да се покајемо и поравимо, те и да на путу светости истрајемо. Бог све чини да свако дође у своје Косово, а што за Србе мора да значи у вечну будућност. Покајмо се, па Бог неће више помињати наше грехове! Покајмо се из дубине срца завапимо пуни наде у Божије милосрђе, у његово праштање и богато искупљење. У тами грехова и порока чекајмо Божију милост као они који чекају Христа. Прави покајник чека и сигуран је да све што дубље ноћ одмиче.,дан ће се слободе све више приближавати, то ће се и свемогућство Божије откривати као потпуно смиловање и праштање. Наше су жеравице грехова погашене у мору милосрђа Божијег. Свако причешћивање јесте поново свето крштење!