СОФРОНИЈЕ МОРИНА: Драги пријатељу! Молим те да, ако мoжеш, одвојиш гршт времена за моје исповедање. Искрено мислим да није разумно одлазити у све Православне свете ЦРКВЕ српског језика, овде и у расејању, па Те молим за савет: У коју то “нашу” цркву да дођем? Смем ли – правоупутније је за ИСТИНУ и ЖИВОТ за мене, да ми ТИ речеш а, остало од мене нека те само ПОСЛУША! Отићићу у светињу КОНСТАНТИН и ЈЕЛЕНА на Вождовцу, желим својим мислима да буду употребљене (без остатка), и да се моје недоумице разреше у недељу у 9 час. Изабирам жену, драги пријатељу, а не јуродивост! Дакле, да живим у браку! Онда, рецимо, субота у 17 час.Земунски кеј, вода! Прво да се исповедим девојци за повреде брзим језиком мога срца а и тешким опасним насртајем на Њен живот, потом, да измолим, ако може, жељу да ми опрости, после сушања нека Она каже можемо ли да живимо заједно. Хвала. Скинуо си ми са конта 30 година живота! Време је за пут у требињски округ, сем, ако желиш, да, духовитим, рецимо НТГ!

Одговор: Безобразан си пријатељу и сапесниче из младости. Када већ нећеш да поштујеш моје право да сам се за 30 година од када се не виђамо поправио набоље, ја ћу те одбацити као негативног, хладног, одбојног и окрутног егоисту; осветољубиви лош песниче! Пакостан си и деструктиван као звер, ја ти не могу помоћи. Стар си и луд! (60 ти је, и боље би ти било да мислиш на боље ствари, гробницу, на пример). Заправо си звер потпуно бескрупулозна. Изгубио си своју фину врлину предњачења у Христу. Отровали су те у Књижевној омладини Земуна 1972.године набеђени скрибомани око покојног Живојина Дамњановића, Петко и друштво. Ту твоју замишљену женидбу у својој стварности и сиромаштву, обави и без мене, јер не верујем у срећу тог трагичног чина. Благослов Божији ти ускраћујем! Јер ниси ни за молитву ни за благослов. Ти си олупина и мртвопресина која заудара.