(Беседа 6, рођење Свесвете, 2.4.5.6: PG 69, 663.667.670)

Будући да је требало да Ана роди Богородицу, природа се не усуди да претекне искру благодати, већ оста без плода све док благодат не роди свој род. Било је њиме нужно да се роди прворoђена, јер ће се из ње родити Прворођени од сваког створења. У Њему је све саздано.

Рођење Свесвете Богородице јесте благовештење Господњег Рођења, јер остваривање Божијег наума нашег спасења оваплоћењем Сина Божијег почиње. У назаретској богодевојчици, Бог му припрема Мајку. Она је та која благовести Сина, најављује Његов долазак, те да ће се пророчанство од памтивека о спасењу човечанства испунити.

Блажени пару, Јоакиме и Ано! Све створено са вама је повезано. Оно је преко вас принело Створитељу најдрагоценији дар од свих дарова – Приснодјеву која би једина достојна Створитеља.

Према томе Рођење Свесвете јесте свитање и зора спасења. Њом је просијала нова светлост васцелом човечанству. То је светлост непорочности, благодати, предхoдница светлосне Руже без трња када дође велика светлост која ће обасјати свет Светлошћу свијета.

Радуј се, Ано, нероткињо, која не рађаш: кличи од радости и вапиј која ниси родна. Радуј се, Јоакиме, јер од твоје нам је кћери рођено Дете и Син нам је дан, и Његово ће Име бити Име Великог савета, спасења свега света, Анђео, Бог јаки. Тај је Ђетић Бог.

Не само да та Богодевојчица благовести да је близу спасење. Та Богодевојчица већ у себи носи плодове искупљења, јер је њу њен божански Син прву искупио. Она је први цвет који се унапред отворио у Христовом васкресном светотајинству. Та Ружа без трња доноси радост свему и мила је Свевишњему.

Блажени пару сасвим непорочни, Јоакиме и Ано! Познајемо вас по плоду утробе ваше, како то негде Господ рече: По плодовима ћете их њиховим познати. Начин свог живота тако сте устројили како бијаше мило Богу и достојне Оне која је из вас никнула. Својим сте непорочним и светим животом изнели на светлост ђердан девичанства, то јест ону која ће бити Дјевом пре порода, у породу и после порода. Ону, рекох, која ће једина увек сачувати непорочност и у уму, и у дух-души, и у телу.

После Господњег рођења ниједно друго рођење није у Божијим очима толико свето као што је Рођење Свесвете. Ипак, то Рођење је у сени заборава, нигде није забележено. Свето писмо га не спомиње. Свесвета се рађа из дубоке тишине управо онако како се у молитвеном тиховању настаје и губи се из вида читав њен живот. Рођење Свесвете је велики догађај који је уроњен у дубоко смирење. Да би Свесвета могла расти у Божијим очима, онa пригрљује смирење, па и скривање у својим очима, али и у очима свих.

О пречисти пару, Јоакиме и Ано! Ви осплуживасте непорочност коју прописују природни закони и у Богу постигосте ону која надилази природу: родили сте свесвету Богородицу која не позна мужа! Побожно и свето живећи у људској природи родили сте кћер која надилази анђеле и сад им је Владатељка.

Свесвета се јавља у светом Еванђељу само у вези са Господом Исусом, само као Спаситељева Мајка. Њен живот је урастао у Господњи живот. Са Господом Христом је бивала сакривена у Богу. Њој су клицали: Благо утрoби која те носила!

О дивотнице и најмилија Дјево! О кћери Адамова и мајко Божија! Блажено крило и утроба из које си никнула!

О блажени они које Бог сам води путем смирења, пртостоте и скромности, где нема бљеска у људским очима. О блажени они који остварују Божији наум да тако уђу у ред сиромашних духом, послушних Господу и целомудрених Христа ради којима је обећао Царство небеско.

Блажене руке што су те носиле. Блажене усне твојих родитеља, којима си дозволила да се наслађују чистим целивима, да би у свему увек неговала целомудреност.

Свему свештенству и монаштву посвећени живот налаже личну одговорност у заједници и у Цркви да подражавају Свесвету. Од ње ћемо лако научити како ћемо браћи и сестрама служити без истицања и тако рећи невидљиво. И када је тренутак да се повучемо у мировину. Ако учинимо штогод добро и душекорисно, то је на дар и на славу Божију и у потпуном складу са свеопштом добродетељи.

Пој Богу сва земљо, певај, поскакуј од радости и пој псалме. Ускликните, моћно завапите, немојте се бојати.

Старо прође, ново дође.

Испуњење закона је Христос. Испуњење закона је једнако примању Духа Светога. У Духу Светоме обитава извршење и остварење тако што Реч преображава у Дух. Све је у Себи Огњем сажео. Благодат је благовала и живела по закону, те га испунила. Оно што беше лично Једноме није сливено и утопљено са Оним што је ипостас Другоме, већ оно беше мучно, ропско, прогнаничко и заробљеничко промењено у лако и слободно. Од тада више не робујемо природним силама овога света, вели свети апостол Павле, и одбацили смо јарам природних сила и природног закона. У томе је врхунац Христових добродетељи према нама. То је јављање светотајинства и умањивање, па и понижење Његове Богочовечанске природе из које просијава обожење пригрљеног и оправданог човека. Славни спасоносни Божији долазак људима уводи радост из којих бујају велики дарови нашег спасења. Све почиње од Рођења свесвете Богородице, а остварује се у сједињењу, Речи са телом. Рођена је Свесвета коју света Ана доји док је Дух Свети обликује да се припреми да бива Мајка, Цара свих векова.

Вазнесени смо према Истини, те тако избављени од робовања слову закона. Тама се распршила и устукнула, а благодат је донела слободу уважавајући Слово. Рођење Свесвете је граница између Старог и Новог. Она иконично повезује Истину која осваја и старо надомештава новим.

Нека све створено пева и игра, поји и плеше, доприносећи овом великом Рођендану и славећи га. Ово је славље неба и земље. Створитељу је саграђен створени Храм, те и Светиња над светињама, Ковчег завета. Кажу јудаисти да је нестао Ковчег завета, па га траже узалуд. Свесвета Богородица је та Светиња на светињама.