Бадње вече Јн 1, 1-18

Славопој Логосу – Речи написао је Јован Богослов. Одговор Јевреја је било неверовање, док је одговор ученика био суздржана вера. Тама признаје да не може веровати, а постиже највећу и непоколебиву веру, када коленопреклоно исповеда: Господ мој и Бог мој! Логос – Реч нам је најсавршеније објавио Оца. С тога је Господ Исус Реч Очева, просијавање славе Очеве и Његов јединородни Син. Логос – Реч је стваралачка и просијава својом светлошћу све. Њу можемо прихватити или одбацити. Они који су примили Реч, постају деца Божија и учесници божанског живота. Треба, дакле, бити од Бога да бисмо Логоса – Реч Божију, чули и прихватили.

Бадње вече је свето и тајанствено. Цркве и куће се претварају у пећине или штале, али осветљене добростивошћу и човекољубљем. Наслућујемо и чекамо светотајинство Божића, велику радост коју нам доноси Христово рођење. Бог се оваплотио и дошао у овај свет да нам преда Себе, Логоса, Смисао. И ево шта смо учинили за ових две хиљаде година: скоро у потпуности смо изгубили побожни смисао Божића. Разбожићили смо Божић. У нашим крајевима је прилично сачуван као драга обичајност, традиција, леп обичај. Но нама који желимо идеал вере, традиција је тек предукус Божићног славља. Бог се оваплотио и постао човек. То светотајинство кроје ово Бадње вече. Бог је ушао у историју и почео да живи људским животом. Љубав је оваплоћена, рођена је у лику Богомладенца Снамабога. Она је присутна међу нама. Огрејмо наша празна, сиромашна и ледена срца на Љубави која се родила. Сетимо се како су почетком хришћанске ере доживљавали први Божић. Витлејем је дремао и био заокупљен свакидашњицом оријенталног живота. За убоги пар са Дететом, који је дошао из далеког Назарета да се попише, не нађе се места у граду Давидовом. По безброј пута се обистинила реч Светог писма: Дође својима и његови га не примише. Но Љубав која се родила је вечна и не може се обесхрабрити. Бог се од-догодио, оваплотивши се на делу. Ни један човек не може више Божије планове пореметити. Пећина-штала у овој тамној и хладној ноћи постаје заклониште у ком се од-догодио највећи тренутак у историји: У неописивом сиромаштву и оскудици сваке врсте, у студени, усред тамне ноћи, тихо, нечујно и скоро неприметно, родио се Спаситељ света, највећа радост земље и сигурна нада човечанства. Анђели, весници небеске радости благовесте свима радост вечну: Родио нам се Спаситељ у граду Давидовом! У молитвеном тиховању се Он увек може сусрести. Ту је међу нама и вечно је присутан међу нама. Ту међу нама живи пуним богочовечанским животом, пун љубави и занимања за наш живот. Бог је присутан у молитвеној осамици, а не у ужутбаној булеварској вреви, већ у тиховању и сазрцању. Велики је Бог, али је велики и човек, када се због њега оваплотио Бог и постао човек, постао наш Брат да нас искупи и и спасе. Тако је Бог постао присутан у сваком човеку добре воље. Он је ту за све који су отворени за Његову благодат. Живи у онима који живе у живој вери. Они су сведоци његове свеприсутности у овом свету.

Снамабог трпи и страда у свакоме ко му се усличио, у онима који немају кров над главом и топао дом, у прогнаници и избеглице из свог завичаја, те у жеднима правде, а не права. Снамабог је у свима који и данас гладују, ртпе оскудицу и немаштину сваке врсте, који су проказани и одбачени као заражени сидом. Снамабог је и у несрећним зависницима од опојних твари и других пожуда, егоизма и егоцентризма. Снамабог се данас рађа у свима оним лепим дух-душама које желе и граде напредак, мир у међусобним и међународним односима на широком плану људске заједнице. Нека Снамабог буде нарочито са двојицом одговорних за благостање у свету, са братом нашим Владимиром Владимировичем Путином и господином Доналдом Трампом, џентлменом добрих намера и нада. Нека Снамабог обележи Духом Светим будућег Краља и господара свих који говоре српским језиком. Нека Снамабог живи у нашој православној младости која тражи прави смисао живота и којој зајамчује само Он велику животну срећу и сигурну будућност. Само Он испуњава њихове дух-душе животним полетом, заносом и стваралачтвом. Он их води правим путем. Свето Православље није преживела религија и мртви идеал, већ је животни смисао, живо присутан у милионима, као јемство блажене и вечне будућности.

Снамабог и данас живи у свим болесницима, разочаранима, напуштенима и усамљенима.

Снамабог је присутан и у свим радостима, те и у свима онима које смо ми орадостили. Он је присутан у свима који се дарују ближњима и даљнима, те и у свима онима који се боре да у овом свету буде више братско-сестринске љубави и праве вере (=истине). И љубимо овај свет онаквим какав он јесте. Пођимо, одјутрос у Кућу леба, у Витлејем, на мало утјешеније за све жедне и гладне дух-душе. Будимо, бар данас припрости пастири у Христовој пећини-штали. Сетимо се и оних који мисле да смо далеко од њих и да смо их заборавили. Сетимо се и оних који погрешно мисле да је Снамабог само праведан Судија, јер је Он више од тога, наш Спаситељ.

Сипни нам Господе твој мир и рајску вечну радост и подај нам је.