Мт 10, 1-15

Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева! И ходећи проповедајте и казујте да се приближило Царство небеско. Наша света Црква је путујућа, увек на путу, а сваки од нас чланова Цркве, на новозаветном, Христовом путу је ка Царству небеском. Оно је најприсније, јер је у нама. Али, куку, ми још нисмо у потпуности у њему! Нисмо се саживели са њим и у Њега се нисмо претворили свим својим бићем. Увек имамо задршку која је грех. Ваљало би да се у потпуности отворимо за Цартсво Божије које је Христос сасвим близо, да настојимо да му се светим тајнама и светим врлинама што више приближимо, те да се не само прекалимо, већ и да се претопимо у Њега свим својим бићем без остатка. Искористимо Божију близину која нам је понуђена и настојимо да му се у потпуности приближимо, те и да и ми благовестимо пре свега животом и речју. Благовестивши га тако ширићемо га и остваривати и у нашој браћи и сестрама. Тако ћемо сви све више постајати Царство Божије, управо, одговарајуће онолико ономе колико смо Христови. Света Црква је по својој суштини веровесничка, а сваки крштени човек је апостол. Све речено о апостолима, о свештеницима, примењује се на сваког од нас. Духовна дела телесног и дух-душевног милосрђа, заувек ће вредети као златно правило: болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните, на дар сте добили, на дар и дајте (Мт 10, 8). Дакле, бадава сте примили, бадава и дајте! Сам ће Господ одмах рећи да посленик заслужује издржавање, животни хлеб. У историји Цркве је доказано да посленику Божјем никада није мањкало ни у чему потребно, за најмањи труд на њиви Господњој. Било да је свештеник професионалац, Божији чиновник, а било да је слуга Божији, свештеник аматер. За једне и друге, Господ тражи плату, а за оне истакнуте у духовном пословању и награду првог међу апостолима. Задовољимо се тврдњом гласним сведочењем о истинитости Господњег начела: Онај који за своје свештеничко служење тражи плату, односно, таксу, ретко ће њоме бити задовољен, јер му она, ма колика у материјалном погледу она била висока, неће донети Божији благослов. Велике свештеничке плате од месечних 2500, па и више хиљада €, доносиће свештеницима све мањи Божији благослов. А они који су халавији и отимају још више, остаће не само без благослова, већ и без Благодати свештенства. Таквог свештеника богаташа народ брзо дискредитује, лишава поверења и угледа. Такав не може да донесе главно народу, а то је мир. Прави, пак, са покрићем личних врлина, говори Мир кући овој, али не као празну реч, јер има беспрекоран живот. Ако пак не доноси народу Божији мир, лишио је самог себе и свештенства наопаким својим животом против Христа. А онај свештеник који доноси народу мир и радост у Духу Светоме, добија све потребно му од тог истог народа. Зацело, са царем Давидом, и ја могу да кажем: Бијах млад и остарјех, али не видјех праведника напуштена или да му дјеца просе хљеба (Пс 36, 25). Наш велики песник Јован Дучић вели: Није жалост када лоши и глупи људи добро живе, већ кад узму место честитим и паметним. Заиста, постоје и они свештеници који доносе немир лава, леопарда и змије, како вели свети Григорије Богослов. Такви имају чин, али немају Благодат, јер су гује препуне охолости и немају искре љубави. Вукови у овчијој кожи.