Сматрам повлашћенима све наше савременике који су били духовна деца преподобног Јустина, ког данас Света Црква слави. Сматрам и веома повлашћенима и оне који су пронашли светог аву у његовим делима, у његовом богословљу.

Успон светог аве је пут који води Богу и стрпљиво је вежбање светости. Преподобном оцу махове у светости даје Дух Свети. Онај који “све испитује, и дубине Божије“ (1 Кор2,10). Његов живот је био с Богом и у Богу - у Духу Светом. Зато је реч светога, његово богословље, благодатни Огањ који лечи. Ава нас учи да живимо у Духу Светоме као што је он живео. Духом Светим је чезнуо, дивио се и љубио Лепоту Божију, Богочовека Христа; и учио нас да будемо богољуди у Христу.

Као бивши атлетичар у младости, крунисан ловором, медаљом, постаје дугопругаш, тркач Светог Апостола Павла, те из свих сила хита већ од детињства хришћанској савршености, и постаје узор – симбол јуначке вере и непрестане молитвености. Највећи геније признавања, исповедања Христа, као Господа Богочовека у српском језику = народ, учитељ је тог народа, али и духовне и интелектуалне елите. Својим откровењима уздиже, осваја и исцељује. Волимо тај авин темперамент светога исповедника, признаватеља Христовог који огњевито изражава истине вере песничком упечатљивошћу, јасноћом и топлом ученом углађеношћу. Волимо авино велико господство хришћанско, отвореност за Духа Светога, живот потпуног служења Богу, узоран молитвени дуги дах и само хитање еванђелском идеалу. „ Јер које води Дух Божији они су синови Божији“(Рим 8,14). Овај син је налик Оцу и Његовог је духа. Он се послушно препустио деловању Духа Светога и живео је у пуноти благодати усиновљења као право Божије дете. Он постиже и смисао – јединство с Богом у љубави.

- Како се то ава предао вођству Духа Светога? - Без задршке!

Дух Свети га потпуно прожима , просветљује му дух, освештава га. Бог заслужује сву његову љубав. Наш отац и учитељ потпуно предаје самога себе Богу. Таквим деловањем Духа Светога, светитељ, исповедник свете вере иде Богу као дете, сасвим обузет Очевом љубављу и чежњом да врши Његову вољу. То и јесте једини јеванђелски пут који води у вечну будућност.

Деловање Духа Светога моћно је, крепко и делотворно, али благо. Дух Свети љуби и неприсиљава човека, него га чека да слободно пристане на светост, на надахнуће Духом Светим и да из љубави према Богу, Богу преда своју охолу вољу. Ако буде одбијен, повлачи своју благодат и човека препушта окамењености, мртваштву. „Тјелесно мудровање је смрт, а духовно мудровање , живот и мир“ (Рим 8,6). А живот и мир светих, деце Божије управо је у томе да их Дух Свети води. „Ако Духом живимо, по духу и да ходимо“ (Гал 5,25).

У цркви Светог Трифуна у Београду,

14. јуни 2013.године