Мт 9, 36-10.8

Света Црква, Божији народ Новог савеза је Живо Биће – изабрани нови народ Божији, царство свештеника као народа светог. Служећи Христу, Православна Католичанска Црква плодно и богато рађа и право, свето племство. Кућиће и кућевиће, како се племство назива код нас. То племство је народ који је живећи по Христу и у Христу, уствари сам себе изабрао за вишу стварност и живот свише. Оно открива једно племићко самомерење и пружање у висину Божијег наума спасења. Бог свој вечни план спасења свега света и свих људи открива преко својих изабраника, аристократа неба. У Старом савезу, Бог је преко Мојсија благовестио Израиљу то изабраништво свом потомству Авраамовом, док у Новом, првоврховни апостол Петар вели: Ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју (1 Пт 2, 9). Из ових речи произилази да је виша стварност Старога савеза била припрема и икона високе стварности Новог, тако да је старозаветна аристократија дух-душе само наговештај нове вечне аристократије новог изабраног народа који је искупио својом светом Крвљу сам Господ Исус Христос и освештао га Њоме. Избор саме дванаесторице, па потом седамдесеторице од стране Господа Исуса, открива смисао његовог царског свештенства. Упркос томе што то и није први и једини позив вернима, то је ипак даниште у препорођењу народа Божијег новог савеза: не само као његово спољашње обликовање, него и унутрашње обликовање, те и као његово устројство свише. У царском свештенству Господ Христос успоставља посебне службе као што је епископска, свештеничка и ђаконска унутар царскосвештеничког народа Божијег. Та служба овековечује Његово врховно свештенство у Цркви – народу Божијем.

Време је да ми обновимо, пре свега у душама, па и заједници, свест о властитом царском свештенству, племству Цркве. То племство дух-душе наша песма зове господа 'ришћанска и госпође 'ришћанске. Олош у њој су лажна браћа и лажне сестре, које историјски пропадају у заборав. Ти злочонци у епископату, свештенству, те и у ђаконству, препуни су охолости, без искре љубави и без благодати по светом Григорију Богослову. Појам спасења не само укључује, већ и обујмљује, обнову побожности у правој вери. Бог је у историји спасења развијао побожност од страха Божијег (поштовања Бога) до правог смисла побожности – до обожења. Бог је благоизволео да се код сваког човека вера преобрази у љубав (светост), а не да се извргне у религију. Да сви људи буду цареви и свештеници. То је најпре благовештено и делимично остварено у Старом савезу, где је Бог човека уздигао у царско свештенство – свештенички народ (Из 19, 2-6 а; Ез 17, 22-24). Та Божија намера да сав народ учини царским свештеницима, племством у Христу, као што се и остварило. То племство је ново обожавање Бога, обожавање које излази из срца обновљеног човека. Зато Писмо предзначава: жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш (Пс 50, 16). Призив царског свештенства је у стиху: Ево долазим, Господе, вршити вољу твоју. Престаје се са богопоштовањем жртава и приношења, и отпочиње ново богопоштовање у вршењу воље Божије, у послушности Богу. У правом смислу Господња послушност до смрти на Крсту са правом се назива Хритовом жртвом. Ту жртву испуњава благован (изоп) духовни, њен садржај је миомирисан (дух-душеван) и означава послушност Господа Исуса из љубави, из свог племства. Та жртва послушности из љубави, жртва је коју Господ Христос започиње узимањем обличја слуге, по оваплоћењу и рођењу, и врхуни у жртви на крсту, добровољно прихваћеном из послушности. У ту жртву, Христос Господ укључује сав новојављени народ Божији. Тиме сав нови Божији народ постаје царскосвештенички народ. И као што су у Старом завету сви цареви и свештеници помазивани уљем освештања у Духу Светоме, тако и сваки члан новозаветног, прима свето крштење и свето миропомазање које означава удео крштеног у Христовом Царству и Свештенству. Значи, помазани смо да бисмо и ми са Христом приносили Богу духовне жртве, жртве своје послушности. Као што је Господ Христос извршио речи: Ево долазим, Господе, да вршим вољу твоју, тако и сваки члан царског свештенства, понавља ту жртву послушности.

Племство духом се исказује послушношћу Богу кроз цео свој живот. Оно са жртвом Христове послушности до смрти на Крсту приноси и нашу послушност у васцелом нашем животу и деловању, што нас чини аристократама дух-душом. То племство, целог живота скупља жртве своје послушности да бисмо их понели и сјединили са Христовом послушношћу као попутнину у Царство небеско. Као право племство дух-душом треба схватати и прихватати царско свештенство народа Божијег – Цркве. Том племству је потпуно страна такозвана плава крв и сви видови наслеђивања на витешком пољу Еванђеља.

Данашње Еванђеље указује и на свештенички, односно, епископски чин (службу) у ком се на светотајински начин припада новом народу Божијем који га предводи у побожности. Ту службу или сталеж, чине епископи и свештеници са ђаконима. Рукоположен епископ и свештеник је заменик (мјестобљуститељ) Личности Господа Исуса Христа. После вазнесења, Господ није видљиво присутан у свом народу, већ је присутан у својим мјестобљуститељима који су учитељи (проповедају), управитељи (власти) и служитељи (литурзи) Божији, те предводе Нови Израиљ – Цркву, на земљи. Све се остварују као свештенослужитељи заједничењем у једном Архијереју Господу Исусу Христу. Сви видови и сви ступњеви царског свештенства, дух-душевног племства, налазе се у међусобној метанији, а не у суб-и супра-ординацији. Свештенство значи посредништво између Бога и овог света у целини. Оно је видљиво остварење посредничког служења Христовог између Бога у Тројици и његовог народа. Свештено посредништво одговорно је за католичанско-православан народ али и за свет. То посредовање је одговорно за спасење свих.

Будимо свесни, браћо и сестре, свог племства царског свештенства, те да смо њиме уврштени у свештенички народ Божији, високо уздигнути изнад света и светине, те да са Господом нашим Исусом Христом стојимо пред Богом, као Његова браћа и сестре, као Његови пријатељи; као Његови повереници којима је Бог поверио овај свет да га одговорно заступамо пред Њим.