Муфтији београдском ефендији Абдулаху Нуману

Арије, а не Мухамед, творац је ислама. Постоје озбиљни извори, како теолошки, тако и историграфски, који указују на неаутентичност Мухамедовог учења. Ислам би требало разумети као чисти аријанизам, који се развио ван граница империје. Да невоља буде већа, Латинска црква, која је била на удару германских и остроготских племена хришћанских провинција (типа а lа Aрије) грчевито се борила против оживљавања ове погубне јереси. Латински богослови су из тих разлога постепено уводили Filioque позивајући се чак на неке ране источне Оце Цркве, из тог сматрајући да Вјерују из Никеје експлицитно не негира овај принцип. Идеја ових теолога са Запада, нарочито шпанских, била је да посве отклоне сваки притрунак аријанства, што је врло механички, патворено, преко сваке мере. Постојала је бојазан да тело као хипостас Сина (коју је унизио Арије својим учењем, не буде даље унижавана, те је уведен Filioque, чиме Син постаје други извор, источник Светога Духа у Светој Тројици, поред Оца. Монофизити су се опирали прихватању догме о Христу као Богочовеку из (безпотребног) страха ког су имали на претек, јер их је то подсећало на дојучерашњу Аријеву доктрину. Арије је оснивач ислама, а не Мухамед. Значи и у овом случају се обистињује она народна: Бољи Турчин него, него Потурица. Извори: „Попис народа“, „О јересима“, 101, Свети Јован Дамаскин (749 AD)