Мк 8, 27-34

Један списатељ који би морао да остане безимен у овој проповеди, рекао је да је лако Господу Исусу да говори о љубави и праштању, јер Он не зна шта значи „дилинџити“ и „ринтати“, те да Он није имао породичне проблеме, жену крвомутницу/ксантину и поганог и свадљивог комшију психопату. Он, пише тај скрибоман, није знао шта значи кад неком учиниш добро, а он ти врати злом. Није знао шта значи нахранити сироту за своју срамоту. То пискарало пише ове непромишљености, јер га је избезумила охолост, уображеност и предубеђење да је знаменит и заслужан. Дозвољавам да неко тако говори у тренуцима када га је притисла невоља, али већ када се мало сабере, нема право на такве глупости. И у случају „знаменитог“ скрибомана, а и у случају разочараног невољника, памет је разваљена и не пулсира. Господ Христос је рођен у штали, где се стока затвара. Ко је од нас (укључујући паметњаковића списатеља) тако мучно започео прве часове свога живота? Ко је од нас у детињству помагао свом хранитељу дрводељи Јосифу. Ко је од нас од дванаесте своје године осетио шта је знојење по васцели дан и шта су жуљеви. Богомладенац је живео као најсиромашнији у Назарету и до самог свог Крста живео је као убоги сиромах. Нико, али баш нико од нас људи није толико помагао у невољи, нико није толико суза отро, толико дух-душа смирио, до ли Господ Исус. Нико, али нико од нас људи није поднео и доживео тлико незахвалности, подвала, лажи, клевета од Богочовека Христа. Један од Његових ученика, ког је такође волео продао га је за ситну сребрнину мучитељима. Свима је у невољи и страдању помагао, а у Његовим мукама над мукама нико Њему. Сви су га оставили, осим Мајке и љубљеног ученика. И ми се знојимо и мучимо, али се нико од нас није знојао крвавим знојем као Господ. У данашњем еванђелском одломку Господ Исус пита насамо апостоле шта људи говоре ко је Он. Једни нагађају да је Он Јован Крститељ, други да је пророк Илија или неки од пророка. Потом Господ пита апостоле, а шта ви велите ко сам Ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос (Мк 9, 29). Господ Христос им забрани да то да је Он Христос никоме не говоре и почне им говорити о будућим догађајима. Он ће много пострадати, да ће га одбацити старешине, првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће га послије три дана васкреснути. Апостоли су, размуљиво, противделовали запрепашћењем, јер још нису били продуховљени. Петар је као још необлагодћен Духом Светим, грубо испољио своју нарав сангвиника, као да је динарски тип. Повукао је Господа Христа у страну и почео га одвраћати. Господ Исус се жустро отресе над Петром да су сви чули: Иди од мене, сатано; јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско (Мк 9, 33). Шта ово значи? Господ Исус је овим поступком јасно рекао да Он хоће у целости да изврши оно што Отац од Њега тражи, те да хоће да се покори вољи свог Оца. И когод га од те послушности Оцу одвраћа, он је Сатана, јер ме наговара да се успротивим Оцу. Петар је настојао да се покровитељско охоло представи као пријатељ од поверења према Господу, не разумевајући да он Божији план спасења потире и схвата ништавним. Зато му се Господ Исус оштро супроставио и тако одлучно одвратио. И ви браћо и сестре из ове згоде о Петровом покушају да још и непродуховљен Духом Светим буде папа извуците наравоученије када вам се неко прави пријатељ науштрб вере. Сетите се тада шта је Господ рекао Петру. Када ти неко каже: Оче Василије шта ће ти толика деца, ти знаш шта ћеш му одговорити. Одлази Сатано! Аппаге сатанас! Када ти неко каже: Наспавај се данас, недеља је дан одмора, ленчарења, шта ћеш у цркви, реци му: Одлази сатано! Аппаге сатанас! Када ти неко каже Богу служи, али се и ђаволу незамерај, одговори му: Одлази сатано! Аппаге сатанас! Када ти неко каже да јавно никада не потврдиш да си верник, запрети му: Одлази сатано! Аппаге сатанас! Клонимо се овако духовно веома ограничених пријатеља и ђаволоиманих саветника. Свима од реда који те одвраћају од вере запрети: одлази сатано! Аппаге сатанас!