Дап 15, 1-6

Ако читате Дјела апостолска уверићете се да у првобитној Цркви прилике биле далеко од идеалних. Од памтивека је Црква била божанска и људска творевина. Некада више божанска, а богами понекад и врло људска. Ето и у првобитној киновији (koinosbios), комуни (communitas), заједници – укупности јединки повезаних у целину, било је и биваће да се њихови чланови почесто не слажу. Тако је у Анимохији настала права буна и горуће препирке, рат речима, о веома важном питању. Хришћани су жестоко расправљали о важном питању које гласи: Да ли Христос или Мојсије? Да ли крштење или обрезање? Апостол Павле се супроставио у лице апостолу Варнави управо о питању да ли би требало да се и хришћани обрезују. То се догодило на њиховом првом путовању када су и паганима отворили врата вере (15, 29) и када су се братски споразумели да не присиљавају хришћане на јеврејско обрезивање. Утаман томе неки су који су дошли из Јерусалима у Антиохију ширили гласине да без обрезања по Мојсијевом закону нема спасења и за хришћане. Није се радило о пуком обреду обрезања, већ о дубоком богословском питању и о његовом разрешењу зависио је опстанак хришћанства. Редовно се у Цркви свако питање поретка повезује са залихама вере која јој је изручена. Из истог разлога Павле и Варнава и други неки иду у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање (15, 2). Када би се апостоли понели својеглаво, Црква би се претворила у мешавину којекаквих следби и упутила би се према расколима – ка својој пропасти. Давање значаја обрезању је ритнуће у назад, попуштање и спремност да се прими као обичај и прилагођавање. Господњим Обрезањем су духовно обрезани сви хришћани. Ипак, морамо разумети збуњеност раних хришћана и оправдати овај њихов „детант“, напуштање затегнутости у заједници. И данданас имамо у Цркви сукобљавање разних струја. На пример струја идеолошког екуменизма озбиљно удара на струју еванђелског екуменизма. Нека сваки љуби своју помесну Цркву и нека настоји увек да чува њено јединство.