Милан с фејзбука: Оче Иларионе, огорчено пишете. Зашто видите сам лоше. Поред свих недаћа које су напале Цркву изнутра, само сте додали горчину без лека! Ви имате велику веру и велико срце, сетите се како сте нас са срцем послали да упознамо оца Јустина савинског и сетите се њега као човека, поучите нас како је добро, а не шта све у списку не ваља, па да сви загледани у амбис будемо и амбисом повучени надоле. Рече Ниче:“ Кад предуго гледаш у амбис осетиш како амбис зури у тебе и борећи се против звери пази да не постанеш звер.”

Одговор: Драги Милане, морам ти рећи да је твоја анализа мог говора и мишљења потпуно погрешна. Поткрала ти се потпуно погрешна анализа моје недостојности. Нећу се правдати, јер сви моји текстови и сви моји пријатељи ти могу посведочити да сам ја веома задовољно срећан човек, без горчине у души, а и поглед ми је упрт само у Добро и Лепо. Не гледам у амбис, веч у небо, и сада сам потпуно старац, без икакве животне моћи да будем звер. Мој савет ти је: Духовник, као духовни родитељ, се не анализира, он се воли. Ако не можеш да ме не анализираш, не читај моје текстове, јер су они мисионарски. Не губи време са огорченим људима, онима који виде само лоше и зуре у провалију. Међутим, драги Милане, зло постоји у овом смрдљивом свету, и хришћанин мора увек да буде трезвеноуман, јер овај свет у злу почива. Ми као народ одумиремо и све се више понашамо као егоиста који каже: Да попијем свој чај, а цео свет да пропадне!