Немају право академски образовани критичари (...) када тврде да је Он често праћен осећањем мање вредности, па зато безпомоћан, лоше расположен, раздражљив и несрећан човек. Није истина да је постао лаком и љубоморан на боље од себе и да је изгубио смисао за етичку одговорност, да је безочан и себичан, да једном седмично иде у тоалет „ради себе“, те да је обузет златом и сребром, односно Јудиним грехом. Часно је стекао своју материјалну имовину и сигуран феудални положај. Све школе је као интелектуално даровит завршио са 5,00, а академске студије у класи јеромонаха Атанасија и Амфилохија са 10,00. Беспрекорно говори и пише енглески и друге језике. Добар је зналац хеленског и латинског. Клеветају га зли језици да је тобоже безосећајан, чак и окрутан и врло критички окрутан према браћи свештеницима и свештеномонасима, те да је неуротски нетрпељив и хистеричан. Није тачно, клевета је и обеда, да је његов профињени, отмени сензибилитет прелази у болесну раздражљивост. Он је, хвала Богу, срећан, блажен и дубоко моралан монах и епископ неокрњеног целибата. Он никада није разорио срећу нас његове браће презвитера. Био је свима слуга, у дубокој метанији, мада Богом уздигнут у узвишен Епископски чин. Није истина да се тешко морално развијао и да немилосрдно, садистички, сакати и уништава животе и деловање најбољих. Он нам је и Отац и мајка, као што пише код светих Отаца; нарочито код светог Григорија Богослова. Зато, немојте да га осуђујете, јер ће вас снаћи казна Божија. Он је за мене у праву и кад греши. На крају ипак морам да признам да сам пристрасан, јер ми је био пријатељ, па сам много претерао хвалећи га. (...) аутоцензура, „страх јудејски“, страх од православних Срба.