„ Рече му Тома: Господе, не знам куда идеш; и како можемо знати пут?
Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот;
нико не долази Оцу осим кроз мене.“
(Јн 14,5-6)
Сви ожалошћени вољеног, одиста великога човека, великана љубави, духовног лирика и мајстора уметности, преминулог Томислава Богдановића!
Опраштајући се у име породице: супруге Весне, сина Бојана, кћерке Марине, унука Марка и унуке Милице, те и многе браће, сродника, пријатеља, ученика, сатрудника и сарадника, изражавам своје свештено саучешће у поводу смрти овог истакнутог уметника, ствараоца, изванредне свежине и новости. Брата Тому је по властитом уверењу Бог водио и надахњивао. Водила га је Лепота Божија и величајна! Та Лепота је управо она о којој Достојевски каже да ће спасити свет. Велики наш покојник је управо био многострани стваралац и прави песник, који је успевао у низу различитих смерова заљубљеника у ту Вечну Лепоту, односно Доброту, како кажу Платон и Плотин. Он је узасве и веома редак великан духа који се успешно испробао у више уметничких техника, и у свима био једнако добар. Био је веома строг критичар према властитим делима, али и туђем стваралаштву, и тешко га је било задовољити. Уз то пун философске збиље над судбином природе, нагонски је жудио да поправи прилике. Неће бити претерано да кажем, да је одувек био високо бољи од просека, па и да је био генијалан. Богдановић је узрастао у несумњиво великог ствараоца, профињеног духа и дара. Овај марљиви уметник и критички мислилац, био је и саразвијалац у својим стваралачким жељама, снажног плодног утицаја на племениту вољу ученика, односно, био је учитељан, како је говорио Свети Сава; подстицао је и управљао делатностима многих. Од најранијег детињства страствено веран себи и увек спреман да брани своја уверења. Овај сакреатор Божији, имао је велику животну и стваралачку енергију, брзе мисли и снажно осећање лепоте Божије.
Звона Васкресења Христовог су звонила кроз цели твој живот, брате Томо, велики уметниче, најпре су будила тебе, али и твоје многе ученике. Блажен ти, коме је дано да буде деоник свете гозбе Лепоте Божије и чијим се маховима диве блажене небеске силе и људи од Духа. Тебe, верног Тому кога Лепота усрећује, сазрцавање одмара, добростивост испуњава, сладост Божија храни, сећање на Дивоту просветљује, миомирис Духа Светог прожима и ученике твоје васкрсава, а од гледања Божијег изградио си град свој - Горњи Јерусалим.
Препоручујем ти се у молитве и memento, брате наш Томо! Бог да ти душу прости и вечно ти сећање!
о. Иларион Ђурица