Пред преминулом нашом сестром, последњи је, стрми, део животног пута. Пред њом је унебоход, представљање пред Господом.

Болно смо свесни, драги моји, да живимо у изгнанству, као „последњем одморишту“, те и задњој постаји. Да, несумњиво, болест и смрт, по учењу светих Отаца, последица су греха! Истинита је та теологија. Смрт је добила и нову знаковитост – знаковитост крста. То је тај крст који носимо. Сестри Ружици остао је задњи део пута, односно, преостало јој је даривање пред задње путовање, даривање молитвеном попутнином на растанку, да у бољи свет не иде празних руку. Поред њених добрих дела која је учинила за време овоземаљског живота, ту су молитве Цркве за њу, али и милосрдна дела њена и њених ближњих, али и ово свечано сећање на њу.

Благопокојна је била самопоуздана, привлачна личност, интелигентна и способна да води себе и друге. Велики животни борац, несумњиво непобедиве снаге. Велики прегалац који никада не занемарује свој циљ. „Чо'ек жена“, рекли би наши Динарци. Непреварљиво интуитивна; добар, мада школован, психолог. Ипак, идеалиста и индивидуалиста са великим талентон за наступање. Говорник је првог реда. Уз то певач дивног гласа! Стручни педагог. Брилијантни сабеседник Адлерове и Франклове врсте. Филозоф и политичар времена у ком је била млада. Увек оптимиста, ком амбиција не познаје границе. Срећна када анализира и дефинише. Поврх тога, увек је знала шта хоће. У свом испуњеном животу све је сама, с Божјом помоћи, заслужила и освојила. Некада тајни верник иза затворених врата свог дома, али никада са литургијском, црквеном свешћу. Једина је личност за коју могу да посведочим да је све своје животне циљеве и остварила. Уза све ово, она је себе сматрала сасвим обичном особом и себе доживљавала само као мајку. Мајчинство је за њу био благослов Божји, па је управо као мајку препоручујем Господу.

Ево, веома поштована и драга сестро у Господу и кумо, твој љубљени сахранитељ и његова породица, те и твоја кћи, Др. Биљана са породицом, која те је својом одговорношћу увек успокојавала, поју Богу са светом Црквом, народом Божјим, твом одласку из овог живота. Растајемо се. Растајемо се, дајући свети целив на растанку, верујући да постоји заједништво и у вечној будућности и поновни састанак. Умревши, нисмо се оделили једни од других. „Сви ћемо тамо“, како си говорила! Сви ми идемо истим путем и наћи ћемо се на истом месту, јер живимо са Христом и сада смо сједињени са њим! Хитамо му у сусрет и бићемо сви заједно у есхатону, у недрима праотаца наших. Молитвама препободног оца нашег Јустина Новог, светог стрица твог! Бог да ти душу прости; и вечна ти успомена.

Ружица+ је братаница светог оца нашег Јустина.