Ожалошћени родитељи и прародитељи, сродници, наставници и децо, исписници драге Милице, сви са којима се растаје. Ево управо нас походи, овде у времену, Младо Сунце са висине, благовеститељ љубави! Дивних ли речи: „Бог је љубав!“ Ове речи су јединствене не само у Светом писму, него и у другим религијама и философијама. Ове речи нам изгледају не само као неприкладне, неприхватљиве, одбојне, па и дрске у овој прилици. Живот обилује борбом, рушењем, растакањем, па и несрећом умирања деце. Смрт девојчице Милице, анђела Божјег, веома нас је потресла и након толиких невоља испразнила нам душе. Најпре је испразнила душе целе породице и свих ближњих и даљњих који су чули за Милицу. Бог је љубав, слово је Светог писма, као да противречи догађају смрти детета. Браћо и сестре, Бог није у себе затворен и неприступачан. Он је жив у свим световима својим. Девојчица Милица је похитала у његова очинска недра управо зато што је Он љубав, али и зато што и Он жели да буде љубљен. Он је пригрлио и узео свој цвет. Он је савршено свет и у њему је и Миличино блаженство. То управо посведочује Богослов који каже: „Нисмо ми љубили Бога, него је он љубио нас и послао свог Сина као искупитељску жртву за наше грехове“. Упорно грешећи стресли смо Божји загрљај и одбацили га, збацили га. Патња је последица греха. Наш грех је стресао и одбацио Божју љубав. Наш грех је одбацио и Емануила, Сина Божијег, Јединородног, али и наш живот по Евангелију. Могли бисмо вером ући у саблазан зла, боли и смрти, и искористити то сазнање сазирући Распетог и Умрлог и Васкреслог Господа Христа. Све боли и болести, све смрти исцељује Жртва Христова, Чаша Спасења. За то и у то исцељење морамо веровати! У хришћанском, и то понављам, искључиво у хришћанском животу, бол и смрт се претвара у љубав и живот. Живот вечни! Како у то верујемо? – Скоро никако! У молитвеној нади да је Анђео Господњи просветлио девојчицу Милицу, исцелио је и увео у вечну будућност – Рај, опраштам се од ње. Духом је сазирем као стрпљиву и са истанчаним смислом за време. Умела је да чека, а и да делује. Прилагодљива, интелигентна, племенита и драга. Још сазирем и њен дубоки смисао за светост. Управо њена светост ће се и у вечности развијати. „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско“ (Мт 18,3). Еденско, рајско њено мирољубље ће јој отворити спасење у Христу Господу. Господе, ти чуваш децу у овом животу, и у будућем веку спремио си им ширину, Авраамово наручје, и према чистоти анђелска светозарна места, у којима бораве духови Праведних. Ти сам, Господе, Христе, прими с миром душу чеда твога Милице. Јер си ти рекао: „Пустите децу нека долазе к мени, јер је таквих царство небеско“. Јер теби приличи свака слава, част и обожавање, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. Господња је земља, и што је на њој; васелена, и све што живи у њој. Вечни ти спомен, достојна блаженства и вечног спомена, дете моје!