Драга мајко! Часни оче Александре, мили брате, вољени ујаци, браћо стричевићи и сестро, многобројни рођаци, кумови и пријатељи Све што имам дугујем овој нашој мајци! Њој живот дугујем, те белег Светог Духа и помазање свештенством. Рођеног брата Драгослава и његову породицу, њој дугујем! Позивајући се на једног учитеља Свете Цркве, оправдавам пред свима вама слабост што плачем за оном која је толико плакала над мојим спотицањима, док мог брата и мене није подигла. Бог сваку духовну душу непосредно ствара. Душу не „рађају“ родитељи. Душа је бесмртна. Она је од Бога, и , ево, Богу се враћа. Душа не умире када се тело одваја смрћу и поново се сједињује са телом у Општем васкресењу из мртвих. Мајка је велика светиња душе.Чиме? – Жртвом! Највећом жртвом. Најлепшом жртвом материнства. Најузвишенијом жртвом. Њом је мајка светиња и безбожницима. Она је општа светиња и свег народа Божјег. Зато мајци, првој после Бога, припада место у непролазним вредностима. Зато се и за моју мајку може рећи : Мртва бијах, а ево живим у векове векова (Отк 1, 18). Над нашим животима је куцало њено племенито срце, за нас су радиле њене неуморне руке. Руке раднице, надзирало нас неуспављиво око мученице и за нас куцало 86 година њено срце праведнице. Мајко, а после гроба твога - бесмртни живот! Она нас је подигла , васпитала и научила матерњем језику. Она нас је упутила у живот и изгарање. Та чуварица нашег огњишта, прва и последња учитељица живота. Зато је наша мајка, моја мајка, неумрла и у гробу и незаменљива у животу. Та срећница, и овде и у Рају, срећна у срећи своје деце. Дародавка живота. Права родитељка. Она која изгара у давању до краја, до Раја. Она, простодушни лепотољубац, она која је волела Лепоту. Одлазиш, драга мајко, у први освит пролећа, исто као твоја мајка Драгиња и твој отац Милан, и хиташ у перивој небески где ће те дочекати наш честити и мудри отац. Оставила си нас у сузама, у тузи надгробног плача, највернија наша пријатељице. На твом часном гробу ја ти са мојом браћом појем песму растанка, али и песму поновног састанка, у бордаском свештеном руху, као што си желела. Воштанице горе, свеће миришу. Твоја света душа мирише на цвет бадема, багрема и благована. Умиј ме, мајко, благованом и очистићу се! Ускрс ће ускоро, мајко! Ти ћеш га благовати у Царству Небеском. Мила моја мајко, мученице моја, опрости ми синовску непослушност и спавај у миру Божјем. Хвала ти за живот, хвала за млеко, за брата, за све! И Царство ти небеско и вечна успомена.