† Љубица Петровић,
удова Петковић
* Липе, 1.март 1942 - † Београд, 7.јануар 2016. године

Христос се роди, народе Божији!

Ожалошћени сине и брате Мирославе, кћери и сестро Анђелка са породицом, те и сви који сте дошли да се опростимо од покојне наше сестре Љубице.

Одмах ћу вам рећи да нас је она годинама изненађивала својим племенитим врлинама и смислом за правду Божију, те и светост живота. За ове њене врлине ћу рећи да су суштинске и да се губе међу нама. За њену гостопримљивост и дружељубље, такође. Ова стрпљива жена уствари је успевала да оствари привидно немогуће. Ова пријатна жена умела је да чека, али и да делује у духу светог Еванђеља. Рекао би савремени човек-егоиста, себичњак: Добра жена, а шта јој то вреди! Она је у истину вере увела и своју децу.

Браћо и сестре, ми мислимо да се овај труд око врлинског живота није излио у гроб, није се просуо у блато, те да су ове споменуте и неспоменуте врлине покојне сестре Љубице, залог вечног живота.

У Коринту нам свети апостол Павле казује да сви, додуше, нећемо умрети, али ћемо се сви изменити, преобразити и обожити, те и уверава нас у свету истину наше вере, у воскресење из мертвих, када поново дође Господ Христос да суди живима и мртвима. Е тада ће бити куку и леле! Воскресење из мртвих је основа и смисао наше вере. Има ли икога међу нама ко може замислити то Божије дело које ће се сигурно догодити. Знајте, да ћемо се у тренутку општег воскресења сви изменити у нову твар, одједном, намах, у трену ока! Воскресење ће ићи натприродно, а не у неком природном развојном току. Не ради се о развоју пшеничног зрна које ће пошто умре у земљи, воскреснути у златни клас, хлебоносни! Воскресење из мртвих ће се догодити у тили час, као бљесак муње, као натприридно Божије дело. Сви ће се иконично изменити у нову твар са изгледом личности када јој је било 33 године. Овај бедни живот и зубато сунце које нас обасјава промениће се, потпуно ће се помрачити. Са оне стране ће једина Светлост, једино Сунце, бити Богочовек Христос. Сви ћемо заборавити овај наш јадни живот хитајући у вечност. Ово распадљиво тело се облачи у нераспадљивост. Наше воскресење неће бити као она воскресења која су Господ, апостоли и свети, чудом у времену даровали за време и после времена Господњег боравка на земљи. Сви ти воскреснути су сви поново умрли. Међутим, наша тела ће бити преображена и обожена. У свом том преображавању остаћемо људска бића. Наше тело ће бити од наше твари, од атома и молекула, и воде, који су нас чинили. Препознаваћемо једни друге. Нећемо бити стављени у неки амалгам бесмртности или непостојане таме, у неко безлично стање у Богу или изван Бога, већ ћемо живети у Њему у својој целовитости, са свим својим најбољим надврлинама, у светости, у обожењу. Победа над смрћу ће ископати и искоренити смрт, јер греха неће бити. Победа над грехом и смрћу у Господу Исусу Христу се непрестано збива на светој Литургији. Није ово само смирена молитва за ослобођење од смрти ове наше драге сестре Љубице, већ је ово и важан део захваљивања, евхаристије. Захвалићемо и сада на свему што нам је Бог дао, а особито за ово стање победника над смрћу и воскресењем које су сви кушали у светом Причешћу. Сам Господ Христос преко наших свештених усана захваљује Оцу, те и по причешћу, обесмрћује и наша тела – свету искру нашег воскресења. Христос се роди и Христос воскресе и овој нашој сестри Љубици дарује вечни живот.

протосинђел Иларион Ђурица
беседа на опелу 11.1.2016.