Ожалошћени сине и веома драги брате Срђане! Браћо и сестре, госпође и господо, те и сви окупљени на овом растанку! Чему злоба и нељубав!? Видите ли, како смо сви међу нама, добри, веома нежни људи када се нађемо над отвореном гробницом!? Погледајте ту мокру иловачу; ту глину! Омиришите је и уверићете се да мирише на нашу плот људску. Наша заиста мила, љупка сестра Ксенија Сенка је поживела скоро тачно 62 године. Запитајмо се, није ли само живљење ништа друго него тихо умирање. Слични смо пољском цвету или листу који се као млад зазелени, процвета, а умире увенуо и сасушен, као што појимо у овом Опелу које је испевао свети Јован Дамаскин. Воштаница живота наше драге покојнице угасила се и отпочео је њен унебоход. Њен бесмртни живот. Сенка је уронила у смрт и изрониће у Опште Васкрсеније, крстећи се у Име Оца и Сина и Светога Духа. Позвана од свог Творца губи све, да би се обукла у нову твар, да би ушла у вечно постојање, те и упознала моћ Парусије, Свеопштег Суда Божијег. Није ли се наша напаћена болешћу сестра Ксенија – Туђинка сваком злу, поистоветила смрти Христовој, е да би дорасла у васкрсење из мртвих (Фил 3,8-11)!? Она као туђа, страна сваком злу; добра, и у добру посвећена кћерка, пожртвована сестра, дивна супруга и нежна, благородна мајка, мајчица – не умире вечно. Ево, снажне и одушевљене душе која не умире! Сав дар њеног племенитог карактера се одсликао у њеном скоро дечијем осмеху. Та њена радост је налазила одушка у неизмерној њеној љубави према песми и певању. Имала је диван глас ког се сећамо са дивљењем. У људским односима топла, одана и дубоко осећајна. Пуна разумевања људи, њихових прилика и неприлика. Увек она која поправља и помаже ближњима, али и даљњима. Уза све то: способна, храбра и поуздана, па и украшена многим другим добродетељима. Као њен духовник, посведочујем све то пред другим животом да је сестра Ксенија приспела у рајски смарагдни Олтар вечни и да је сам Господ позива и прима: „Целивај ме, целивом својих уста“ (Пнп 1,1) када тако жудиш да приступиш у Рај вечне сладости. Ништа лепше и ништа Богу угодније. Сестро Ксенија, достојна си позива на небеску гозбу! Достојна си да приступиш Христу, и ево утискује ти целив сам наш Спаситељ. Марана та, дођи Господе Исусе!

Говор о. Илариона (Ђурице) над гробом Ксеније Сенке Глигоријевић, Београд, Ново Бежанијско гробље, 31. децембар 2012. године