Ево, браћо и сестре, описа олује, буре, у Књизи о Јову (Јов 38,8-17): „Ко ли затвори море вратницама кад је наврло из утробе мајчине; кад га облаком као ризом одјенух и као пеленама пових маглом густом; кад сам његову одредио међу, врата ставио са преворницама? Дотле, не даље, рекао сам њему: Зар си икада заповједио јутру, зар си казао зори мјесто њено, да подухвати земљу за међе и да из ње све безбожнике стресе; да је претвори у глину печену и обоји је као какву ризу. Она узима свјетлост зликовцима и песницу им ломи удигнуту. Зар си ти продро из извора морских, по дну бездана зар си ходио? Зар су ти врата смрти показали; видје ли двери краја мртвих сјена?“ Ево описа огњене олује и ватрених бура код огњеног пророка Илије. Он сатрвен борбом и прогањањима, тражи мало окрепљења на Хориву, где се Бог јавио Илији. Међутим, подиже се олуја и бура – „силан вихор, тако снажан да је дробио брда и ломио хриди“ (1 Цар 19,9). Следи земљотрес, потом огањ! Али, вечна књига додаје: „Господ није у олујном вихору... Господ није био у трусу... Господ није био у огњу“. Пошто се све стишало, чу се „шапат лаганог и благог лахора“ у ком је присутност Божија. Бог кроти моћну, дивљу снагу природе као свемоћан. На многим местима у Светом писму описана је Божија победа над водама или над огњем, веома упечетљиво. Зар само стварање света није Божија победа над водама и свим неманима, које море у својој утроби крије? Зар победа над Црвеним морем и есхатолошка победа над сумпорним и огњеним језером о ком се говори у Откривењу Јовановом (Отк 20,9-13)? У овој пак олујној ноћи, лађу Дванаесторице су шибали таласи. Беше бура, олуја, па су сви морали да веслају. У први освит зоре, угледаше Господа Исуса како „ходи по мору“. Помисливши да виде утвару, „од страха повикаше“. Но, одмах их Господњи глас умирује: „Не бојте се, ја сам, не плашите се!“ Петар се осмели и рече: „Господе, ако си ти , реци ми да дођем теби по води“. Апостол не посумња и на позив Господњи ходи по води као по сувом. Али, одмах после, поколеба се, уплаши се противног и снажног ветра, почне тонути, па повика: „Господе, спаси ме!“ Овај догађај олује или буре на мору објављује страшну свемоћ Божију, па је он теофанијски, богојављенски. Олуја у свим наведеним примерима претходи откривењу, док је бура пројављивање и гнева Божијег, па и казна. Господ Исус нас позива на дела попут његових; поучава нас свеврлини смирења, показујући своју свемоћ. Док, псалмист нас учи молитви: „Помози ми, Боже, јер дође вода до грла. Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубину, и вали ме затрпавају“ (Пс 68/69,1-3). Е, то је оно наше стање „свега-ми-је-доста“! Вода ми поплави праг до пола вратница. Губим тло под ногама, урањам дубље и уздижем се из воде која „дође до грла“. Господ Исус је Господар и над поводњама, над водама и над сваким другим злом које нас сналази. Зло гуши и потире човека. Најгоре је ако је човек опкољен злом сам. Валови трпљења, смртни страх и грцаји гушења походе сваког човека. У овој бури на мору су сви апостоли и сам Господ Исус. Само ми који смо тонули у воду и у ватру знамо колико смо захвални свима који нам се нађу у невољи. Без људске утехе је веома тешко: „Господе, спаси ме!“ – Хвала ти да нисмо сами, јер нас ти ниси напустио. Бог своје не напушта. Његова благодат налази сваког који му се моли. Зар се ми, браћо и сестре, не налазимо у олујама и бурама зла и греха!? Зар се не гушимо у личним греховима?! Зар ми нисмо отпадничке, титовске генерације, које охоло греше и грех не познају и не признају као повреду љубави? Свегрех нашег времена је изгубљен смисао и осећање за грех. Не губимо ли и ми тло под ногама и не тонемо ли и ми у море безнађа, очајавања и уништења. Свему претходе разочарања, погрешни избори, животни неуспеси, несрећни брак и рапуштена и размажена деца, те и друге недаће живота. Те поводње зла воде у мртвосаност, у клонулост духа и тела. Човек губи тло под ногама и пропада у бетон безвољности и потиштености. Он пада у депресију. А хришћанин би морао имати веру и наду праведног Јова када моли: „Ја знам да мој Избавитељ живи“ (Јов 19,25). Човек јововске вере никада не пропада, нити пада. На његов се вапај не оглушује Бог. Он се заузима за сваког Јова међу нама. И сваку јововску стрпљивост обилно награђује! Овај одломак светог Евангелија нас управо подсећа на то да нисмо сами на мору живота (Мт 28,20). У чему је устава између Петрове или наше вере и страха? Петар је попут Јова и Илије пун ревности и мужествености, али га походи и страх, малодушност и маловерје, те и свест да ће му Господ притећи у помоћ и оснажити га. Господ Христос се на мору у овој олуји препознаје по богочовечности, док је на Хориву невидљив. Свети апостоли га гледају лицем у лице, док он утишава ветар на мору и пружа руку Петру и прекорава га: „Маловерни, зашто посумња!?“ Ако је наша вера слаба, онда смо плашљиви у опасностима; маловерни смо у опасностима, и тонемо у глиб, јер немамо живе вере, већ нас подрива и испражњује сумња. Човек вере се никада неће удавити. Пружиће Господу руку и спашће га.